100 skokova ili povratak u spontanu kinematografiju

100 koraka, D. Kovač i S. Milodanović u poslastičarnici Virag u Segedinu.

100 skokova, D. Kovač i S. Milodanović u poslastičarnici Virag u Segedinu.

Javio sam Stipanu da dolazim u Suboticu i pitao ga da snimimo film zajedno. Decembar je doneo mraz, a meni potrebu da izađem iz svakodnevne rutine. Snimanje filma se činilo kao dobra ideja. Službeni put u Mađarsku povezao se sa posetom mom omiljenom pograničnom gradu. Odlučio sam da iskoristim priliku, ostanem u Subotici dva dana i pokušam da  ispunim vreme intenzivnim aktivnostima. A šta je intenzivnije od snimanja filma?

Stipana Milodanovića poznajem iz doba Low-fi videa i JFJF festivala. On je bio poglavica i organizator Jugoslovenskog Festivala Jeftinog Filma koji se održavao na prelazu milenijuma u Subotici. Na samo njemu svojstven način, Stipan je četiri godine za redom uspevao da u Suboticu dovuče gomilu filmadžija i čudaka iz cele zemlje koji su se bavili jeftinim filmom na tada dostupnoj opremi. Tehnologija snimanja u to vreme i dalje se oslanjala na trake, a digitalna, nelinearna montaža bila je novost. Filmadžije su se snalazile kako umeju i znaju da naprave svoje filmove, često pribegavajući originalnim i neobičnim rešenjima u naraciji, snimanju i montaži. Kako selekcija filmova nije bila stroga, naime puštali su se svi filmovi kraći od deset minuta, utisak nakon gledanja tih filmova je da ste izloženi nečemu spontanom, posebnom i ličnom. To je zauvek promenilo moju percepciju šta je to film.

Predlog da sve snimimo i montiramo za jedan dan i isto veče napravimo premijeru odmah smo usvojili. Napravili smo najavu za projekciju koja je trebala da bude sutradan u Filmskom klubu Orijent smeštenom u bivšoj biletarnici bioskopa Lifka. U tom trenutku nismo imali nijedan snimljeni kadar, a vreme je počelo da otkucava. Seli smo u kola i otišli u Segedin. U Segedinu smo se šetali gradom, prošli kroz špalir drvenih štandova sa prednovogodišnjim artiklima i hranom. Stipan je snimio dugačak kadar dok smo prolazili kroz red štandova. Odlučili smo da to bude uvodna špica za naš film. Nakon toga, otišli smo u poslastičarnicu Virag u kojoj sam bio jednom, davno u detinjstvu, sa roditeljima. Sećanja mi se ipak nisu vratila, nijedna slika tog mesta. Jedna stara otmena zgrada sa šarenim ukrasima. Pušenje zabranjeno. Naručili smo Šomloi galušku, poznat specijalitet nastao u poslastičarnici Žerbo u Budimpešti. Snimili još jedan kadar u kome jedem galušku. Odlučili smo da to bude završna scena filma.

Stipanov optimizam je zarazan. Sa njim i Milošem Tomićem sam snimio spot za pesmu Samo ponekad za grupu Jarboli (to je onaj sa ovcama) pre 17 godina. Pričali smo o tome kako ako ponovo budemo sarađivali za sedamnaest godina, to će biti na pragu naše šezdesete godine. Zanimljiva pomisao. Dogovorili smo se da ponovo snimamo nešto, ali skorije, da ne čekamo toliko.

Prvi dan se završio povratkom u Suboticu. Potreban je i san. Spavati što dublje.

Jutro je donelo šetnju smrznutim gradom. Subotica je jako lep grad. To bi trebalo ponavljati što češće da svi saznaju. Slučajno sam sreo Danielu koja je išla na posao. Ona radi u prostoru koji se zove Skladište. Otišao sam da vidim kakvo je to mesto. Na kraju hodnika ostavljen je jedan raštimovani klavir. Klaviri mogu biti raštimovani na nekoliko načina. Ako su malo raštimovani, ili tek poneka dirka, onda to i nije toliko uzbudljivo. Ovaj je bio potpuno raštimovan, svaka žica je svirala za sebe. Odlučio sam da to iskoristim za improvizaciju na njemu. Snimio sam mobilnim telefonom taj niz tonova. Pored klavira svirali su i Danielini koraci. Još jednom se stvorio mali Jesenji Orkestar, tu u hodniku, oko klavira, privremeno i spontano.

Film smo nastavili da snimamo u podne. Pridružila nam se Vanja, slikarka iz Subotice koja je sa sobom ponela analogni fotoaparat. Stipan nas je odveo na Palić. Nismo zapravo imali puno vremena. Premijera nas je čekala za nepunih osam sati.

100 skokova, 2016.

100 skokova, 2016. (scena iz filma)

Na sever ipak nisam doputovao praznih džepova kada se radi o temi filma. Naravno, motalo mi se ponešto u glavi. Verujem da svesnom aktivnošću čovek može da se popravlja. A stvari nam ne idu na ruku. Umor je sve veći, nesigurnost života u društvu takođe. Metabolizam se usporava. Na mene to utiče tako da imam sliku rastakanja tkiva. Sopstvenog. Zato se krpim. Na razne načine, uključujući i zablude i ludosti. U poslednje vreme sam izmislio jako jednostavnu vežbu. Uradim sto skokova u mestu. Po nekoliko puta na dan. Kada sam o tome govorio Borisu Jarbolu on mi je u šali rekao da bi mogao da to patentiram kao svoj sistem vežbanja i da imam TV emisije o tome. Možda ne TV emisije, ali kratak film, zašto da ne? Još sa Stipanom i njegovim filmskim rukopisom to može da bude jako zabavno.

Palić je bio obavijen lakom izmaglicom kad smo došli na ponton. Obala sa secesionističkim palatama tek se nazirala u pozadini. Drveni ponton je ponegde bio trošan, a pošto sam odlučio da izvedem sto skokova na njemu, tražili smo dobre grede kako se ne bi desilo da propadnem u ledeno jezero. I onda sam skakao. Stipan je snimao. Vanja je fotografisala za uspomenu.

Hitali smo ubrzo nazad u grad. Videli smo spomen table Radomiru Konstantinoviću i Tiboru Sekelju na kućama u kojima su nekad živeli. Subotica uvek podseti na njih. I na Danila Kiša. Stipanov najveći film do sad je upravo film o Sekelju. Za taj film, Stipan je otputovao u Južnu Ameriku i stigao do džungle i indijanskih plemena do kojih je slavni subotičanin esperantista stigao koju deceniju ranije. Čak je sreo pripadnike plemena koji su se setili neobičnog bledolikog gosta koji im je došao u posetu kad su bili deca. Došli smo i do montaže filma. Prebirajući po tamburi, pratio sam Stipana kako vešto spaja sliku i zvuk. Umešan je i spretan. Čovek od zanata. Osetio sam tu divnu radost kada film polako oživi. Neki detalj, rez, zvuk, sve ima značenje. Za muziku smo uzeli snimak klavira iz Skladišta koji se dobro uklopio sa scenama iz Segedina. Uspeli smo da napravimo kratak film od potpuno originalnih sadržaja, i slike i tona. Spremni smo za premijeru.

Gradom se, među prijateljima, brzo proneo glas o filmu 100 skokova i premijeri u Orijentu. Mesto je malo, sa salom od sedam mesta i foajeom, ujedno i kafeom iz koga se takođe može gledati film na velikom monitoru. Mesto je bilo puno. Puno prijatelja iz JFJF vremena, ali i nekih mlađih.

100 koraka, premijera filma u Filmskom klubu Orijent (D. Kovač, V. SUbotić, S. Milodanović)

100 skokova, premijera filma u Filmskom klubu Orijent (D. Kovač, V. Subotić, S. Milodanović)

Film sam pogledao sa izvesnom napetošću. Kod ovako spontanih filmova, dobije se uvek ono što stvarno i jeste. Za mene, to je film o krizi srednjih godina, o umoru, o idiotizmu vremena i nekom pokušaju trzaja. Nisam mogao to da izbegnem zato što tako i jeste. Kao jedno ogledalo. U publici se otelo nekoliko osmeha i duh JFJF festivala na kratko je oživeo. Nedostajao nam je samo autobus Stipanovog tate pun filmadžija iz cele zemlje koji bi ušli u Orijent. Iako tog autobusa nije bilo, svi su bili tu sa nama. Posle filma, druženje se pretvorilo u igranku do iza pola noći. Baš kako i treba da bude.

Makar na kratko, vratio sam se u spontani film. Bez budžeta, planova, razrade scenarija i sličnih stvari. Samo film. Stipane, nećemo čekati sedamnaest godina za sledeću priliku.

Advertisements
Posted in Film, Jesenji Orkestar | 1 Comment

Logika reke, pruge i otpada, izdanje 2016.

Logika reke, pruge i otpada

Logika reke, pruge i otpada, Kontrast izdavaštvo, 2016.

Reizdanje prve knjige Daniela Kovača koje je objavilo Kontrast izdavaštvo 2016. godine.

O originalnom izdanju objavljenom 2002. godine i recepciji ove knjige više možete da saznate ovde.

* * *

Reč izdavača:

“Logika reke, pruge i otpada” je jedan od onih romana prvenaca koji istovremeno svom silinom najave dolazak jednog novog talenta na književnu scenu, a izgledaju kao delo iz već formiranog, iskusnog i ozbiljnog pera.
Maštovito pletući fabulu od alternativne istorije i istoriografije naše prestonice, portret Beograda koji je dao Daniel Kovač toplo je i emotivno, ali ne i popustiljvo svedočanstvo jednog pasioniranog skitača o pločnicima, parkovima, fasadama, zanatskim prodavničicama, trgovima i spomenicima. Svojevrsni priručnik za upotrebu grada.
Tri glavna junaka, kao tri dobra duha velegrada, vinovnici su, ali i akteri, fantastičke i oniričke beogradske svakodnevice, koju nam autor modernom poetikom, kreativnim stilom, prosvetiteljski dobronamerno, otkriva kao dobro čuvanu legendu.
Kvalitet ove knjige i potencijal njenog autora brzo su prepoznati od strane čitalaca, ali i kritičke javnosti, pa je 2002. godine našao svoje mesto u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

* * *

Izdanje je grafički obogaćeno originalnim crtežima autora nastalim za vreme pisanja knjige. Redizajn knjige uradila je Sanja Polovina.

35

Daniel Kovač, Voće, lakat, turpija, ilustracija, 1995.

* * *

Knjigu možete da direktno naručite kod Kontrast izdavaštva.

Posted in Knjige | Leave a comment

Klara i leksikon minimalnog života

Klara i leksikon minimalnog života

Klara i leksikon minimalnog života, Kontrast izdavaštvo, 2014.

Klara i leksikon minimalnog života je četvrta knjiga Daniela Kovača objavljena za Kontrast izdavaštvo 2014. godine.

Knjiga počinje posvetom: “Zdravom razumu.”

* * *

Odlomak:

Klara zaneseno čita tri knjige odjednom. Sve lista i proverava tekst, pa zapisuje u svoju svesku.

Razrešenje našeg slučaja se nalazi negde između melodije Skipa Džejmsa i brundanja motokultivatora. Teške su to krajnosti. Zamisli situaciju da je Šekspir odlučio da piše za fanzin postpank feminista, ali, eh, da je Šekspir mogao da bude toliko ozbiljan. Dodaj tome koga god želiš i štagod misliš. Čitao si – dodaj, slušao si – dodaj, to ti sređujem misli. Može, može pomalo, onako, uzgred da stvari učiniš privlačnim i osećajnim. Etide Dostojevskog, mlad luk i šatobrijan za dve osobine od Rimskog-Korsakova. Fleke će ionako da vadi Bartok u slivu Vltave. Sa Leošem Janačekom, pomalo preskačući Smetanu.

„E, Renaldo, da li ti je jasno šta je to kultura? Koliko tu divnih i neočekivanih veza i prespajanja ima?“

Tu se negde kreće i tvoja priča – suviše predvidiva i opevana, a suviše draga da bi je odbacio. Glavna stvar je samopouzdanje. I voće. Voće je vrlo važno, ali to si znao. I taj drhtavi napor volje da kao ideš, da se pomeraš i pokrećeš od glave do pete.

„Kultura kažeš? Mmmm… nešto sam ogladneo.

Ma pazi, kažem ti – sapleti se u fatalizam, romantizam, kokainizam i to je to. Fali ti malo otvorenosti da bi bio pravi. Ustreli psa revolverom ili goluba vazdušnom puškom. Rvi se sa nekim jačim od sebe. Dozvoli da ti polomi neke koščice, a onda, baš tada, budi ravnodušan na to.

Ne! Budi zaista ravnodušan.

* * *

Prelom i dizajn knjige uradila je Sanja Polovina. Knjiga obiluje ilustracijama koje su neraskidivi deo knjige i koje je napravila Ana-Marija Cupin.

klara-i-leksikon-minimalnog-zivota-amcupin

Ana-Marija Cupin, Klara i leksikon minimalnog života, ilustracija, 2014.

* * *

O knjizi

„Kovač svoju priču nedvosmisleno smešta u kontekst savremene Srbije, s primereno kritičkim – što znači: bez opterećivanja teksta – stvarima kojima je mesto u publicistici – odnosom prema stvarnosti koja par njegovih junaka okružuje i koja, na kraju krajeva, i ne baš nebitno utiče na njihove egzistencijalne opcije, izbore, odluke. (…) ono zbog čega ovde insistiram na „oneobičavanju“ jeste sam Kovačev jezik, stil, način izlaganja priče, on nije nimalo konvencionalan, i tek kad je uslovno literaran, pošto meandrira na sve strane, izliva se izvan glavnog toka priče, ali taman kad pomisliš da je priča piscu negde nepovratno utekla – eto nje opet…“

Teofil Pančić, Elle

* * *

Izdavač je o knjizi napisao:

Ovaj neobični roman „Klara i leksikon minimalnog života“ na jedan čudan, dilanovski način govori o ljubavnoj priči Klare i Renalda. Od njihovog prvog, romantičnog i misterioznog susreta na ulici, pa do samog kraja, autor ove knjige će nam modernim i nesvakidašnjim pripovedanjem otvoriti vrata u intimni svet osećanja i misli jednog zaljubljenog para, koji možda živi među nama i jednako pokušava da emocijama u svom odnosu od sivila svakodnevice napravi svoj svet magije. Uz suptilne reference na pop-kulturu, muziku, filmove, književnost, fragmentarnom naracijom koja svoj vrhunac dostiže u leksikonu na kraju romana gde će Daniel Kovač pokazati maestralan psihološki uvid u karaktere koje je oživeo, ovo je roman koji nam priča na koliko načina ljubavi koje se bore sa razlikama i životnim problemima mogu biti, i uvek jesu – jedinstvene i neponovljive.

* * *

Knjigu možete da nabavite kod Kontrast Izdavaštva.

Posted in Knjige | Leave a comment

Emocije u Subotici

daniel-plakat-su

Izložba paint grafika se iz Novog Sada seli u Suboticu.
Turneja u zametku?

Posted in Crteži | Leave a comment

Šaljivdžija i Kradljivac u Idiott-u

Šaljivdžija i Kradljivac, Idiott bar, Dalmatinska 13, Beograd

Šaljivdžija i Kradljivac, Idiott bar, Dalmatinska 13, Beograd

Oktobra 2016. iznad ulaza u kafe bar Idiott u Dalmatinskoj ulici u Beogradu postavljen je crtež Šaljivdžija i Kradljivac. Crtež je nastao u kompjuterskom programu Paint XP. Prenesen je na ciradu dimenzija 320 x 215 cm.

idiott4

Crtež je nacrtan 2012. godine i predstavlja junake pesme All along the watchtower Boba Dilana.

“There must be some kind of way out of here”
Said the joker to the thief…

Pre postavljanja na zid u Idiott-u, 2013. godine napravljen je u seriji grafika dimenzija 37x25cm. Grafiku možete da pogledate ovde.

idiott3

Posted in Crteži | Leave a comment

Izložba Emocije u Prostoru “Četiri”

izlozba-ns3

Daniel Kovač, paint grafike u Prostoru “Četiri”, Novi Sad.

U Prostoru “Četiri” u pasažu u Dunavskoj ulici u Novom Sadu, 5 novembra 2016. otvorena je izložba Emocije Daniela Kovača. Na izložbi su prikazani radovi nastali u rasponu od 7 godina na kojima su predstavljena emotivna stanja, od negativnih do pozitivnih.

izlozba-ns1

izlozba-ns4

Na otvaranju izložbe nastupio je Jesenji Orkestar u sastavu Daniel Kovač, gitara i glas i Ivan Čkonjević, mandolina.

otvaranje-ozlozbe-ns-jesenji-ckonja

Jesenji Orkestar u Prostoru “Četiri”, Novi Sad, 2016.

Snimak pesme Povratak u rodni grad koja je izvedena ovom prilikom možete da poslušate ovde:

https://soundcloud.com/udruzenjecetiri/jesenji-orkestar-povratak-u-rodni-grad-live-at-udruzenje-4

Izložba je otvorena do 25. novembra 2016.

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar | Leave a comment

Izložba u Novom Sadu, Udruženje “4”

Izložba Emocije u galeriji Udruženje

Izložba Emocije u galeriji Udruženje “4” u Novom Sadu

Strah, neizvesnost, užas, osećaj ugroženosti, ljubavna patnja, prijateljstvo, zaljubljenost, bliskost… Izložba Emocije bavi se čovekom kroz njegova osećanja. Koliko crtež (u ovom slučaju digitalna grafika), pa još napravljen u kompjuterskom programu Paint XP, nacrtan kompjuterskim mišem može da prikaže nijanse čovekovog unutarnjeg života?

Daniel Kovač već petnaestak godina svoj crtački izraz iskazuje preko Paint-a i trudi se da nam pokaže kako se upornošću može praviti nešto toplo i ljudsko od tako apstraktnih i hladnih stvari kao što su kompjuterski pikseli.

Ovo je njegova prva izložba u Novom Sadu.

https://danielkovacgraphics.wordpress.com/

Posted in Crteži | Leave a comment

Intervju za Dirižabl

Jednog junskog popodneva na Kopitarevoj gradini, nekadašnjoj Mitropolitovoj bašti, sreli su se Dirižabl i Jesenji Orkestar jednog Jarbola.

Pričama o uspešnom prelamanju prirodnih, društvenih i umetničkih disciplina, Daniel Kovač nam ukazuje na raznovrsnost svog dugogodišnjeg stvaralačkog opusa. Kako početak nagoveštava, najpre poznat po bendu Jarboli, čije se pesme nalaze u svakoj pristojnoj muzičkoj biblioteci, možemo ga čuti i u sastavu Jesenji Orkestar koji je nedavno objavio album “Godine u vetru ili (Ne brini dušo Ežen je u redu)”.

Iako po profesiji elektro inženjer, Daniel redovno piše, crta, peva i svira, i ne zastajkuje u deljenju novih ideja. Ilustracije i grafike u programu Paint, Windows XP operativnog sistema, samo su deo likovnog stvaralaštva koje često prate atmosferu pesama i tema na koje piše.

Osvrćući se pre svega na svežija događanja, govorimo o njegovom najnovijem romanu “Klara i leksikon minimalnog života” koji je ilustrovala Ana-Marija Cupin, te reizdanjima prethodnih književnih dela, ali i pesama koje lako pretače u koncertno izvodljive.

Daniel nam ovom prilikom preporučuje domaće i strano muzičko i čitalačko štivo, te nas podseća na stare klasike rokenrola i popa. Slušamo:

1. Jarboli – Samo ponekad
2. Jesenji Orkestar – Zarobljen u pesmi
3. Prince and The Revolution – Raspberry Beret
4. The Clash – Rock the Cashbah
5. Jesenji Orkestar – Više te želim
6. Bob Dylan – Dreaming Of You
7. David Bowie – It’s No Game
8. Jarboli – Porcija poštenja
9. Jesenji Orkestar feat. Ljubičice – Godine u vetru
10. The Rolling Stones – Hot stuff
11. Jarboli – Naši jarboli
12. Fat White Family – The Whitest Boy On The Beach
13. Led Zeppelin- Down By The Seaside

Intevju poslušajte klikom na ovaj link: https://www.mixcloud.com/anadajic/diri%C5%BEabl-44-emisija-20062016/

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Izložba u umetničkom prostoru Kvaka22

Izložba, Kvaka22

U umetničkom prostoru Kvaka 22 izložio sam više od dvadeset grafika iz “ranog perioda”.  Pored grafika, na otvaranju su prikazani i sledeći video radovi:

– “Vikend na Moravi” (3:30), 1998. Prikazan premijerno na drugom JFJF festivalu u Subotici. Osvojio nagradu za najbolju eksperimentalnu kameru na JFJF festivalu, kao i nagradu za najbolji eksperimentalni film koju je dodelila televizija Kragujevac nakon glasanja gledalaca.

-“Čuo sam kako me doziva” (6:09), 1999. Koautorski video rad sa Snežanom Skoko. Premijerno prikazan na trećem JFJF festivalu.

-“Spavaj, spavaj moja mala ružo” (29:33) , 2002. Premijerno prikazan na Bijenalu mladih u Vršcu, 2002. godine.

Izložba je otvorena 7. marta 2016.

Vođenje kroz izložbu je bilo 24. marta 2016.

Izlozba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izlozba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22 Izložba, Kvaka22

Posted in Crteži | Leave a comment

Ostavi sve i čitaj, intervju

„Došlo je neko vreme borbe za čitanje, jer je dan baš kratak“, kaže Daniel Kovač muzičar, pisac, crtač, ilustrator i elektroinženjer, u novom izdanju emisije Ostavi sve i čitaj.

Poznat pre svega kao član rokenrol sastava Jarboli i folk-bluz grupe Jesenji orkestar, Daniel Kovač je stekao zavidnu publiku i kao pisac romana Logika reke, pruge i otpada, Carstvo, Uzvodni bluz, Tiha reč i Klara i leksikon minimalnog života. Proza u ovim knjigama je poput samog autora: moderna, duhovito otkačena, ali promišljena i romantična. Zašto je fokus savremenog čoveka izgubio oštrinu, šta nosi grad u njegovim knjigama i životu, zašto je sa pesmama lakše nego sa ljudima, kako se umetnost reflektuje u društvu a kako u životima pojedinaca i kako čitati danas, samo su neka od pitanja na koja odgovara Daniel Kovač.
Autor i urednik: Gorica Zarić Jovanović
Snimatelj: Fedor Munižaba
Muzički urednik: Nevena Popović
Autor špice i dizajner: Miloš Gojković

https://youtu.be/KkXI5VH-OT0

 

Posted in Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment