Kada si našla mir (Korrrupcija, Bitef zona), pesma

Video: Kada si našla mir

Kada si našla mir je pesma koja zatvara muzičku monodramu Korrrupcija koja je premijerno izvedena u Bitef teatru u okviru Bitef zona festivala, juna 2022.

Za pesmu je napravljen video spot. Tonski i video snimci su autentični, snimljeni uživo na izvođenju predstave.

Kada si našla mir je prvi put javno izvedena 22. 11. 2019. na koncertu Jesenjeg Orkestra u bifeu Kozmetičar u Beogradu, a nakon toga se našla i na albumu Karantin Daniela Kovača.

Video je obogaćen grafikom koja prati tekst pesme.

* * *

Kada si našla mir

Usne su ti kao breskve
Rumeni osmeh bacaš daleko
Gazde obaraju pogled da prvi put vide
Da li dole ljudi dišu

Govornici su mudri
Proroke žulja svaki oblak
Ti samo uzdahneš duboko
I sav saobraćaj se povuče u točak

Kada si našla mir
Kada si pronašla mir

Vođe preklinju za pažnju
Oni seku crvene trake
Oni puštaju zgrade niz reku
Oni se smeju, oni ne poznaju sutra

Deca se skupljaju u čopor
Pevaju rat jedni protiv drugih
Žuljevi gavrana tada pevaju od sreće
Ne znaju da si našla mir

Kada si našla mir
Kada si pronašla mir

Zongleri vrte nezrelo voće
Bogataši bi da plate da šetaju po vodi
Političari zaziru od vremena
Tvoje tetke vajaju skulpture od problema

Ostala si ispod sunca
Voliš kad misliš sporo
Gledaš kako cveta ruža
Dok pred kapijom divlje horde kuju plan

Kada si našla mir
Kada si našla mir
Kada si našla mir
Kada si pronašla mir

* * *

Zajedno sa monologom koji pita šta se događa kada korupcija pobedi postavljen je na jutjub kanal Jesenjeg Orkestra.

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

Kraljevstvo Rit (uglavnom tragedija)

Prikaz knjige sa fejsbuk stranice KNJIŽEVNOST, KULTURA I UMETNOST.

Daniel Kovač je multimedijalni umetnik rođen u Pančevu 1974. Objavio je romane Logika reke pruge i otpada (2002), Carstvo (2007), Uzvodni bluz (2009) i Klara i leksikon minimalnog života (2014). Knjigu Kraljevstvo Rit objavio je 2021. Roman Logika reke pruge i otpada je pre nekoliko godina ušla u prvih 5 za prestižnu NIN-ovu nagradu za roman godine. Član je rokenrol grupe Jarboli i folk-bluz benda Jesenji orkestar.

Kraljevstvo Rit je malo teže žanrovski odrediti. Na prvi pogled u pitanju je tragedija, mada, sudeći po podnaslovu “Uglavnom tragedija”, ni autor nije siguran da je ovo baš čista drama. Struktura je najvećim delom dramska: pet delova(činova), prolog, podela na uloge, dijalozi i monolozi. Postoje i didaskalije, ali su one najviše sporne jer nadrastaju funkciju koju didaskalije imaju u dramskom tekstu. One su obimne, često su duge i nekoliko strana i sadrže podrobne podatke pre svega o likovima: ko su, kakvo im je poreklo, socijalni status, karakter, o čemu razmišljaju i kakvi su im planovi.

Već na prvim stranicama ove neobične književne tvorevine srećemo se sa neobičnim krajolicima malog, imaginarnog kraljevstva i sa njegovim još neobičnijim stanovnicima: tu su Kralj, Kraljica, Luda, Građanin, Građanka i Orkestar. Ovaj minimalizam odmah aludira na Beketove drame i junake, a sigurno je da je autor imao u vidu i Beketa, i Hakslija, neku vrstu anti-drame i anti-utopije svakako. Idilični život Rićana, njihov put ka prosperitetu, apsolutnoj prosvećenosti i društvenoj emancipaciji naglo prekida vest da je u susednom kraljevstvu Lug izbila revolucija i da je kralj pogubljen. Nespokojstvo i strah ulazi među mirne i poslušne građane Rita, a rađaju se i prve prevratničke ideje. Društveno najosvešćenija Građanka poziva na svrgavanje Kralja i uspostavljanje ravnopravnog i socijalno pravednog društva. Za tili čas Kralj i Kraljica zajedno sa Ludom završavaju u tamnici.

Daniel Kovač, Kraljevstvo Rit, KRR, 2021.

Ova priča ne bi bila toliko zanimljiva da nema izvanrednih i veoma maštovitih opisa: Kraljica, kojoj je jedina životna filozofija uživanje u životu, hedonizam u najogoljenijoj formi, na primer, voli da se vozi autom po svom kraljevstvu. I onda sledi opis te vožnje. Kralj joj daje sličicu nekog skupog auta, ona drži sličicu u ruci i odlazi u šetnju. To je vožnja. Duhovito, zar ne?

Ili, opis tamnice:

“Tamnica u Ritu nalazi se ispod jednog velikog drveta. Gusta krošnja pravi jaku senku. Zatočenici sede na zemlji ispod krošnje. Mogu da se naslone na stablo drveta da odmore leđa, ali to je jedina udobnost njima dostupna.”

Ovakve minijature bacaju sasvim novo svetlo na alegorijsku priču o Kraljevstvu Rit i revoluciji koja je tu malenu državu zadesila. Satirična oštrica koja ponekad nedvosmisleno aludira na Domanovićeve izmišljene države i narode, prisutna je i ovde. Duhoviti dramski obrti, travestija likova iz sluge u gospodare, iz lude u kralja, uz sve krvoptoliće koje se dešava u dramskom raspletu, na kraju ostavlja gorak ukus u ustima. Veoma ozbiljne ideje kao što su sloboda, razum i prosvećenost bivaju potpuno razorene divljačkim nasrtajem susedne države koju predvodi tiranin i svi junaci umiru, kao u klasičnoj tragediji. Jedini živ ostaje Kralj koji ubija Ludu, oblači njegovo odelo i stavlja njegovu kapu na glavu, a mrtvoj Ludi krunu. Tako dočekuje neprijateljske trupe koje uzvikuju da je Kralj mrtav, a njega u Ludinom odelu s prezirom gledaju.

Moram još da dodam da su stil i jezik veoma istančani, u njima se ogleda autorova erudicija i elokvencija. Maštovitost i dečačka zaigranost fiktivnim predelima i likovima je onaj unutrašnji duh Kraljevstva Rita koji čitaocu drži pažnju. Preporučujem, nećete se pokajati ako uzmete ovu knjigu u ruke.

Olivera Dimić

Posted in Knjige | Leave a comment

Hoću da budem loš (Korrrupcija, Bitef zona)

Premijera predstave Korrrupcija, Bitef zona, jun 2022.

Ako postoji nešto u čemu sam ozbiljan (pa makar to bila jedino moguća ozbiljnost sa vedrinom ili ironijom) to je pisanje pesama za pevanje. Kada sam pre neko vreme pravio pregled kakve sve to pesme imam do sad, primetio sam da mogu da se slože po rukovetima. Naime, ima tu pesama nepodnošljive sentimentalnosti, naopakih i zaumnih pesama, pesama sa naklonom ka tradiciji ili pesama nataloženog iskustva. No, jedna značajna grupa su svakako i pesme o korupciji. Baš te pesme su mi se učinile zgodnim za obradu, pa sam ih poslagao u narativ sa glavom i repom. Tako sam smislio pozorišni program pod nazivom Korrrupcija, neku vrstu statičkog kabarea ili pevačke monodrame.

Dalje, imao sam sreću da je Jelena Bogavac skapirala šta sam to namerio da izvodim, pa me je pozvala na 4. Bitef zonu gde sam premijerno izveo Korrrupciju.

Srećom, tonski sam snimio izvođenje, a imam i nekoliko snimaka mobilnim telefonima iz publike, tako da mogu da vam predstavim kako Korrrupcija izgleda i zvuči.

Odabrao sam pesmu Hoću da budem loš, ona je stara, sa prvog albuma Jesenjeg Orkestra, ali nikada nije dobila video spot ni neki širu medijsku pažnju, pa je zgodno da vam ukažem na taj napev koji vrca od sarkazma, ali jako dobro opisuje vladajuće mehanizme u našem društvu.

Uglavnom, kako bi radio voditelji najavili, uživo sa premijere Korrrupcije održane u Bitef teatru sledi pesma Hoću da budem loš. Podelite, prosledite, širite vesti.

Posted in Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Korrrupcija, muzička monodrama

Daniel Kovač. Korrrupcija, Bitef teatar 11. 06. 2022. Prvo izvođenje.

Korrrupcija je program koji je osmislio Daniel Kovač koji se odvija u vidu muzičke monodrame, statičkog kabarea, koji kroz govor i pesme prati odnos pojedinca i korupcije u društvu.

Korrrupcija je premijerno izvedena u Bitef teatru 11. 06. 2022. u okviru programa 4. Bitef zone.

Korrrupcija, Bitef teatar, 2022.

Sadržaj:

Program prati reakcije građanina koji biva uronjen u društvo ogrezlo u korupciji. „To je eksperiment“, kaže se u uvodu programa.

Građanin postaje svestan korupcije na primeru svog poznanika Ranka koji ostaje bez posla, da bi ubrzo i sam bio suočen sa njom. Zapaža kako život u stanju korupcije deformiše saobraćajnu infrastrukturu i uništava prirodu. Dalje, građanin biva stavljen u iskušenje da i sam bude korumpiran i uživa plodove takvog postupanja. On prihvata tu mogućnost, ali se ne oseća dobro dok to čini. Razmišlja o društvu i svojoj ulozi u njemu. Uči da korupcija počinje od pojedinca, pa se odatle širi na celu zajednicu. Zapaža druge osobe i njihove živote. Polako postaje društveno biće. Počinje da sumnja, zbunjen je, što je odlično. Pokušava da se suprotstavi korupciji. To ga dovodi do sukoba, prilike da se žrtvuje za opšte dobro, ali i samoće kada ga društvo ostavi bez podrške. Da li će na kraju morati da se porve sa nepravdom kao da su „zveri u mraku“ ili će se „sve što je glupo pretvoriti u prah“? Na, kraju kakav je to mir do koga se u takvom društvu može stići?

* * *

Flajer za predstavu koji je korišten na internetu napravila je Mia Kovač.

Flajer za Korrrupciju, Mia Kovač, 2022.

Posted in Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Skorašnje diverzije i melanholije Daniela Kovača i Jesenjeg Orkestra (plejlista/album)

Skorašnje diverzije i melanholije Daniela Kovača i Jesenjeg Orkestra je plejlista napravljena na video platformi Jutjub sa video spotovima Jesenjeg Orkestra i Daniela Kovača nastalim u poslednje dve godine koje su obeležile pandemija korona virusa i rat u Ukrajini.

Za vreme vanrednog stanja snimljeno je dosta pesama od kojih su tek neke bile javno objavljene. U formi albuma objavljeni su kućni snimci pod nazivom Karantin (2020), kao i niz samostalnih pesama praćenih mahom eksperimentalnim video snimcima među kojima su Plešimo, Sa tobom je dobro i Kisa. Jesenji Orkestar je te godine preživeo objavljujući pesmu Vesnik turizma u Borči, ali i novi album Je l’ da da da? Da da da koji još uvek nije objavljen na internetu, ali jeste u vidu video instalacije koja tokom proleća i leta ima više zakazanih projekcija u raznim gradovima.

Pesme su bez prethodnog planiranja, odmah nakon ideje da se to uradi, spakovane u plejlistu na jutjubu. Na taj način formiran je album od deset pesama koji daje prikaz dela dešavanja u studiju na Mirijevskom vencu u proteklom periodu. Plejlista je sledeća:

Iako sasvim neplanirana i snimana potpuno različitim tehnikama ova zbirka pesama je ujednačenija nego što na prvi pogled izgleda i uspeva da funkcioniše kao celina. A pesme su i diverzije i melanholije kakve retko možete da čujete na drugim mestima.

Skorašnje diverzije i melanholije Daniela Kovača i Jesenjeg Orkestra možete da poslušate kao plejlistu na jutjub kanalu Jesenjeg Orkestra ili prateći sledeći internet link:

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

Video instalacija “Je l’ da da da? Da da da” ili – bend koji neće tek tako da izda album

Jesenji Orkestar – Je l’ da da da? Da da da, video instalacija. Zenit, Novi Sad, 28. april 2022.

Jesenji Orkestar ima novi, sedmi po redu, album pesama. Zove se Je l’ da da da? Da da da. Pored samih audio zapisa pesama, napravljen je i video rad, video instalacija, koja prati album od početka do kraja. Muzički, radi se o nekoj vrsti podzemnog kabarea. Objavljen u zloslutno vreme rata u Ukrajini, nije nemoguća da se uoči paralela sa kabareima u predratnom Berlinu tridesetih. Ako ništa drugo, pesmama dominira klavir.

Danas se albumi objavljuju stavljanjem pesama na internet, na brojne platforme. Činom izdavanja, muzika se uliva u eksponencijalno rastuću čorbu svih živih pesama koje su do sad snimljene. Čini se da to i nije neko savršeno mesto za pesme. Kao da su neprekidno zatrpavane, pa posle virtualnim ašovom moraju da se izvlače na površinu. Tu na scenu stupa zgodna okolnost da je album napravljen i u formi video instalacije. Dobra je ideja da se, pre nego što se prepusti bespućima interneta, naprave javna video prikazivanja i preslušavanja albuma.

Jesenji Orkestar – Je l’ da da da? Da da da (omot albuma)

Sa jedne strane, to je odlazak u još veće podzemlje, među malobrojne koji su spremni da se prošetaju negde i poslušaju pesme. To je vid akcije i druženja. Neka manifestacija elementarne društvenosti i ljudskosti. Naime, mora da se prisustvuje, kliktanje mišem u ovom slučaju nema nikakvog smisla. Nameću se dve reference.

Prva je ideja medi-rejda koju je osmislio pisac i umetnik, astronom i terorista Sreten Ugričić. Naime, medi-rejd je, nazivom izveden iz Dišanovog redi-mejda, umetničko delo koje je sklonjeno od publike. Odbijanjem da odmah postavimo album na internet, makar privremeno, činimo ga medi-rejdom. Postoji, ali niko ga nije čuo. Ako albumu bude izložena malobrojna publika to je neka vrsta ograničenog medi-rejda. Međutim, obrtom logike, suštinski, čak i da pesme gurnemo na internet, a one tamo potonu u binarnu supu, zapravo opet postaju medi-rejd, jer su u tom mnoštvu sadržaja podjednako sakrivene od publike. Može se još razmišljati i dalje razrađivati ova ideja.

Još pre pomisli o Ugričićevom medi-rejdu, kao sledbenici Hakima Beja, znamo da će projekcije videa biti i TAZ-ovi. TAZ (Temporary Autonomous Zone) su, dakle, privremene zone koje nastaju pod nekorumpiranim uslovima i koje traju dok se ne obavi to što treba. Nakon toga se učesnici razilaze, a zona nestaje. Svaka projekcija video instalacije, ujedno i preslušavanja albuma će biti TAZ. Zona će biti na mestima na kojima će se video prikazivati, a nakon projekcija i druženja autora i publike, pre nego što bude detektovana za moguću zloupotrebu, zona se ukida. Naravno, neka druga zona će se pojaviti sa drugim sadržajem i drugim ljudima. Tako, zona po zona, i izbećićemo zamku korupcije. Stvaranje na taj način postaje moguće.

Jesenji Orkestar – Je l’ da da da? Da da da, postavka video instalacije. Zenit, Novi Sad.

Prve projekcije Je l’ da da da? Da da da održale su se u beogradskom Chilltonu 26. aprila u tri termina, a zatim i dva dana kasnije u novosadskom Zenitu. Atmosfera je imala sve odlike andergraund bioskopa, nalik na projekcije 16mm filmova iz 60 i 70ih godina prošlog veka. Video instalacija je delovala na najmanje tri paralelna pravca na publiku odjednom – kao muzički album, vizuelna umetnost i kao literarno delo. Ostvarena je međusobna povezanost publike kroz zajedničko iskustvo, a nakon projekcija je primećena želja da se album ponovo presluša, iako ga nije moguće pronaći na internetu.

Iz toga sledi jedna razumna pomisao. Šta ako projekcije budu toliko zabavne i važne da album klasično ni ne bude objavljen? Možda Jesenji Orkestar treba da putuje sa video fajlom pod miškom i pušta video/album onima koji su zainteresovani da ga čuju/vide? Šta ako stvar završi kao slučaj Roberta Franka sa filmom Cocksucker blues koji je mogao da bude prikazan samo ukoliko je Frank lično prisutan na projekciji?

Vreme će pokazati. Projekcije se, za sad, nastavljaju. Već 4. maja je zakazana nova projekcija u Kvaki 22 u Beogradu. Je l’ da da da? Da da da.

Posted in Crteži, Film, Jesenji Orkestar, Knjige | 1 Comment

Sutra moram da upalim svetlo (video spot za pesmu Jesenjeg Orkestra)

Grupa B. K. S. – Ikebane

Sutra moram da upalim svetlo je pesma koja se nalazi na sedmom albumu Jesenjeg Orkestra koji nosi naziv Je l’ da da da? Da da da. Odabrana je da bude prvi singl koji će najaviti album.

Video za pesmu je nastao iz nadahnuća delovanjem češke umetničke grupe B. K. S.

O radu te grupe saznao sam se preko njihove monografije u čiji sam posed došao na volšeban način (ne mogu tačno da se setim tačno kako, ali prave knjige nađu prave čitaoce, to je gvozdeno pravilo). B. K. S. je skraćenica od Bude Konec Sveta. Evo o čemu se ovde, zapravo, radi.

Monografija grupe B. K. S. obiluje nizom fantastičnih dela i pustolovina te umetničke grupe koja je delovala od 1975. do 1992. Pravili su ordenje, posebne alate, odlikovanja sa motivom plave bubamare, automobile sa surlama, imali su manevre, propise, rituale, ples, dokumenta, a na svom kraju su, u procesiji na ulicama Praga, obučeni u svečana odela nošeni u mrtvačkim kovčezima.

Jedna od najzanimljivijih stvari koje sam pronašao u toj čudesnoj knjizi bili su njihovi performansi pod nazivom Ikebane. Sudeći po fotografijama iz monografije, deluje da bi se članovi grupe nakitili suvim cvećem, granjem i lišćem, i zatim stojali na javnom prostoru i pušili cigarete. Fotografije posvećene tim akcijama u knjizi su komentarisane kao “diskurs na temu fenomena Mitteleuropa”, makar šta to značilo.

112. stranica monografije o umetničkoj grupi B.K.S.

Uvek me je zanimalo kako bi slučajni prolaznici reagovali na takav prizor. Prizor je istovremeno dovoljno čudan i smešan da donosi nepomućenu radost.

Čuvao sam uspomenu na ovu knjigu i umetničku grupu B. K. S. više od dve decenije. Onda, sam 2019. godine, u napadu inspiracije, otišao u Novi Sad da sa prijateljima rekreiram performans Ikebane i snimim ga video kamerama. U performasu su učestvovale umetnice Lidija Krnjajić i Dragana Dubljević, a snimanje je organizovao Nenad Mikalački koji je i snimao događaj. Dodatno, pozvao je kamermana Mihajla Vujasina i fotografkinju Lunu Jovanović da upotpune ekipu. Pre noćnog snimanja u parkiću kod Galerije Matice Srpske učestvovao sam u programu knjižare Bulevar Books koji se nepredviđeno odužio zbog preduge govorancije jednog postarijeg književnika koji je nastupao pre mene. Posle sam svirao na ulici uspred knjižare, razglas nije valjao, sve se raspalo. No, na kraju smo sakupili poslednju snagu, sabrali se i izveli performans. Nismo ga nikome najavili, prosto, ko se zatekao tamo, imao je i šta da vidi.

Jesenji Orkestar – Sutra moram da upalim svetlo (detalj iz video spota)

Snimljeni materijal je tri godine ležao u “bunkeru” potpuno neiskorišten dok nije završeno snimanje i miksovanje albuma Jesenjeg Orkestra pod nazivom Je l’ da da da? Da da da. Preslušavajući gotove tonske zapise, uočio sam da snimljeni video materijal reinterpretacije performansa Ikebane umetničke grupe B. K. S. može dobro da se uklopi sa muzikom pesme Sutra moram da upalim svetlo.

Stvar je dalje bila jednostavna. Najbolji delovi snimaka su izmontirani i napravljen je video spot koji je premijeru imao 14. aprila 2022. na Jutjub kanalu Jesenjeg Orkestra.

Na kraju, zabavlja me činjenica da preko ovog video spota ideje grupe B. K. S. i dalje negde odzvanjaju, rikošetiraju, možda poteraju nekog neznanog na akciju. Nikad ne treba podcenjivati snagu spontanih i blesavih nauma. Još je vrednije saznanje da duh vedrog ispoljavanja još uvek postoji u ovim mračnim, ozbiljnim, jalovo političnim i postideologizovanim vremenima,

Da zaključim. Dok god ne počnu da nas trpaju u tamnice, mi ćemo i dalje da se blesavimo punom snagom. Volimo život više od smrti.

Posted in Film, Jesenji Orkestar | Leave a comment

Prikaz knjige Kraljevstvo Rit na portalu Slovo pres

Kraljevstvo Rit – Autor sa primerkom knjige

Na portalu Slovo pres objavljen je prikaz knjige Kraljevstvo rit koji je napisao Darko Doni.

Sledi tekstualni deo prikaza. Na sajtu Slovo pres on je obogaćen video sadržajima.

* * *

Kraljevsto koje možda i nije kraljevstvo. Građani koji možda i nisu građani. Revolucija koja možda i nije revolucija. Jer prošla je bez krvi. Kakva je to revolucija bez krvi? Revolucija u kojoj kralj i kraljica posle nje žive i dalje. I to u tamnici pod vedrim nebom. Sve je moguće u fikciji. Sve je moguće i u stvarnom životu. Literatura koja ne dovodi u sumnju i nije literatura. I ne zaslužuje da je čitamo i zovemo literaturom. Osim verske literature. Ali o njoj nemam hrabrosti da pišem i govorim. Nju samo nemo čitam.

Novi kratki roman-drama svestranog i nadarenog Daniela Kovača, u svojoj prvoj polovini nudi jedan precizan tok, krcat mudrim i plemenitim dijalozima. Sledi neku unutrašnju logiku, po kvalitetu, na korak-dva od Kovačevog izuzetnog, antologijskog prvenca – Logika reke, pruge i otpada. Danas, mnogo je asocijacija. Tako da se otvoreno pitam:

Da li je u pitanju neka unutrašnja kraljevina, neka, recimo, unutrašnja Vojvodina? Unutrašnja Mongolija?
Ili neka, na primer, libijska džamahirija, kraljevina u kojoj je neslavno i nezasluženo skončao jedan relativno dobar vladar?
Ili neka, recimo, u mislima daleka stepa, kraljevina u kojoj se narod muči da preživi, sklopi kraj s krajem?

Oblast koju pisac nosi u glavi, dok se s njom kreće i u kojoj prolaze mu misli, generalno može da bude bilo gde i bilo kada. Kralj može da bude bilo ko. A građani? Građani – to smo svi mi. Preziremo vladare. U potaji želimo da vladamo. Vladati – veoma je teško. Razlikujte vladanje i manipulisanje. Većina nas manipuliše. Na pogrešnom smo putu. Na pogrešnim stazama revolucije.

Ne bi bilo fer prema piscu da vam otkrijem o čemu se sve piše u Kraljevstvu Rit. Sve i da hoću, slobodno mogu reći: I znam i ne znam. Ima tu i mašte i stvarnosti i iskustva i dobroćudne naivnosti i tragedije i tragikomedije. Pre svega, Kraljevstvo Rit je inteligentno delo koje, kao svako dobro delo, želi da probudi nešto jedinstveno, nezaboravno i individualno. Dokumentarna fikcija? Gde si, dragi autoru, pokupio sve te fazone? Kod Šekspira? Dilana? Za radnim stolom?

Kovač je i umetnik i pregalac. Čovek inspiracije koji zna kako da pokrene pravu mašinu i oslobodi čoveka dosadnih radnji ponavljanja. Ima u toj igri reči automatizma kao kod kompozitora Varezea i pesnika Majakovskog. Kovač svoje sreće, pronalazi poeziju u svakodnevici i ne gubi nadu da jutro će promeniti sve. Poslednji napušta brod reči koje tonu. Hrabro. Glas razuma u tragediji koja nas ovih dana, nedelja i meseci okružuje.

Beograd, koji ponekad vidim u njegovim pesmama i njegovoj prozi, krije se pred sopstvenim masama u nadi da će pružiti bolju sliku ostatku progresivnog sveta. Taj, po svemu sudeći. Levi, slobodarski Beograd, jedna zanosna, ali pravična stranputica, jednog dana će nestati kao i svi ostali „beogradi” pre njega. I pitanje je da li će posle da se pojavi jedan novi „stari” i novi „novi beograd”. Beograd iz dana u dan sve veći i veći – nestaje. Knjige su spas od zaborava.

Druga polovina romana su komentari i razrade. Bivše kraljevstvo, posle „revolucije” republika, u opasnosti je spolja i iznutra. Opasnost spolja mnogo je veća nego opasnost iznutra. Ljudi su i dalje nezadovoljni jer rade puno. Rezultati su tek da se preživi. Budućnost je neizvesna.

Neka mi cenjeni Daniel Kovač oprosti na ovom kratkom i bezobraznom tekstu koji možda i nije tekst. Namerno obilazim oko teme. Sve u nameri da vas nagovorim da ovom zanimljivom liku posvetite malo više pažnje. Kovač je jedan ozbiljan zabavljač i zabavan kritičar. Vrstan pisac. Vrstan muzičar. Vrstan likovni umetnik. Svevrsni multitalenat. Nemam pojma kako sve to stigne. A i to Mirijevo o kome ponekad peva, (ni)je na kraj sveta. Dragi autoru, napregni se u potpunosti i dobro naplati svoj trud. Ako ne znaš sam, nađi menadžera. Ako ovako nastavimo, napraviće dvorske lude od svih nas. Dvorske lude bez dvora. A možda smo već toliko daleko? Jesmo. Nesumnjivo.

Tako shvatam ovih nekoliko, više nego ugodnih, sati provedenih uz Kraljevstvo Rit.

Posted in Knjige | Leave a comment

Vreme bez pisama – ogoljena verzija pesme

Kadar iz video spota za pesmu Vreme bez pisama

Vreme bez pisama je pesma Jesenjeg Orkestra prvi put tonski zabeležena na albumu Pesme iz Remonta.

U martu 2022. objavljena je nova verzija pesme u kojoj dominira samo glas. U pozadini se diskretno naziru gitara i ritam napravljen od odlepljivanja jagodica prstiju od drvene površine. Pesma spada u istraživanje napeva i pokušaja da se pesme izvode i tumače na, za nenaviknutu publiku, ekstremne načine kako bi se pojačao emotivni utisak pri slušanju.

Video za pesmu je snimljen u Deliblatskoj peščari, 26. marta 2022. Video spot je objavljena na platformi Jutjub dan kasnije.

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

Kisa, pevanje o ratu

Nastanak pesme

Kisa je pesma koja je nastala kao improvizacija. Kada su počele prve najave da može da dođe do napada Rusije na Ukrajinu, u sumornom raspoloženju, svirajući gitaru, kroz tok svesti, izgovorio sam reči pesme bez da sam imao ijednu prethodno zapisanu. Na tom spontanom tonskom zapisu je izgrađeno ostalo. Srećom, odsvirao sam dugačak instrumentalni kraj u kome sam ćutao i samo menjao akorde od kojih je pesma sazdana. To mi je omogućilo da izgradim pesmu koristeći i druge instrumente i pozovem Sandru i Jelenu, moje drugarice sa kojima sam snimao album Pesme iz Remonta da otpevaju emotivno finale.

O pesmi

Kisa, pevanje o ratu

Ima li išta beznadežnije od pevanja protiv rata? Kad počne granatiranje, sve je uzalud, a pesme, šta one vrede? Ne više od očaja. Kada počne rat, plitkoumni će osetiti navijačku strast i počeće da navijaju, da zauzimaju strane. Oni koji sebe smatraju realističnim ili opreznim uplešće se u analize i prognoze. Kada neko pomene rat, prvo pomislim na one ljude koji će morati u njemu da učestvuju. Pogotovo na one koji imaju snove i ideje koje će taj rat da sruši. Pomislim na one slične meni. Rat uvek započinju ambiciozni ljudi, ali bez ideja. Kada počne rat oni budalasto očekuju da svi u njemu učestvuju. Kada ljudi imaju maštu i sanjare, kada imaju život, njima je rat stran. Ljudima bez ideja rat i nasilje su prirodne stvari, oni ne umeju da domisle drugačiju stvarnost.

O ratu sam već pevao. U pesmi Đavolji prst sravnio sam delo nečastivog sa ljudskim slabostima. Ta pesma ima stihove: „Vojnik puca, seje zrno smrti, kapetan komanduje i gleda sve to. General daleko pomera pione, političar drži govor, pogled mu čvrst. Iako tvrdi da sve to ima smisla, kladio bih se pre u đavolji prst.“ O ratu se može pevati iz mnogo uglova.

Osećanje blizine rata izaziva. Obuzima bes prema moći, prema sili. Očaj zbog smrti. Mržnja prema oružju. Prokleti avioni, tenkovi, topovi, helikoperi. I puške, Ako već mora da dođe do sukoba, neka se ljudi tuku toljagama. Sve ostalo je podlo i neljudski. Uzmem gitaru, okidam žice, bulaznim, iz mene izlaze reči, neka podsvest. Otud i pesma o Kisi. Kako sam je napisao ne mogu tačno da objasnim. Radilo se o improvizaciji, vidi se da tekst izlazi zajedno sa akordima na gitari. Ne bih nikada umeo da otpevam „zašto ste taj rat?“ na takav način namerno. To je pravo pitanje, a ne poetska fraza. Na tom osnovnom snimku sagradio sam pesmu. Da bi bila zaokružena, zaslužne su Jela i Sandra, moje drugarice iz Pesama iz Remonta. Nastavili smo da improvizujemo i dovršili Kisu.

Sve je besmisleno kada rat počne. Imamo samo pesmu i ništa više. Kada rat počne, možemo samo misliti o tome šta posle rata. Šta posle rata? Šta?

Video

Za Kisu je snimljen video spot istog dana kada je završeno tonsko snimanje. Te večeri počela su ratna zbivanja u Ukrajini. Bez oklevanja, aploudovao sam video na jutjub,

Posted in Film, Jesenji Orkestar | 1 Comment