Bogatstvo i Neophodna istraživanja je izložba apstraktnih radova Daniela Kovača koja je otvorena 22. avgusta 2026. u Kulturnom Centru Dorćol u Beogradu.
Posle više pokušaja, ovo je prva celovita serija isključivo apstraktnih radova koje je autor izveo pomoću kompjuterskog programa Paint u kojem je uradio crteže koje je kasnije pretvorio u printove sa ograničenim brojem primeraka.
Posle skoro dve decenije crtanja uglavnom figuracije: zapažanja savremenih ljudskih navika, urbanih pejzaža i “razgovora” sa kulturom kroz crtež, serijal Bogatstvo i Neophodna istraživanja je serija potpuno apstraktnih radova koji imaju nazive čiji je zadatak da prodube asocijacije gledalaca.
Iz kataloga izložbe:
Bila je, verovatno, 2024. godina kada sam ušao u neku vrstu „zrele“ faze crtanja u pejntu (Microsoft Paint). Baratao sam medijem i tehnikom, i dalje sam crtao zanimljive stvari koje su zapadale u oko: devojku u kolima koja namešta frizuru za vreme crvenog semafora koju sam jedne noći video u retrovizoru dok sam čekao na raskrsnici da se promeni svetlo, uličnog mačora koji se bezbrižno tegli preda mnom kao da ne postojim, prizore iz rafinerije nafte za koju sam u to vreme radio, ali i zaumni, a verovatno sasvim tačni prikaz novog-starog predsednika SAD koji sam nazvao Ananas. U svakom slučaju, nešto me je teralo da krenem dalje i opet pokušam nešto teže i luđe.
Prvo što sam učinio to je da prihvatim novi pejnt, onaj koji je instaliran na Windows 10 operativnom sistemu. Alati tog savremenijeg pejnta pokušavaju da simuliraju klasični pribor – olovke, krejone, četke, flomastere, penkalo i slično. Crtač, ako ne pazi i pokuša da koristi te alate na isti način kao pravi pribor, može kao rezultat da dobije kič. Kič je dobija uvek kada nešto što je veštačko pokušava da oponaša svoj prirodni uzor. Na primer, lažno cveće, makar koliko uverljivo napravljeno, uvek će da izgleda jeftino pored onog pravog. Zbog toga, moja strategija je bila ta da sam pokušavao da naučim teksturu svih tih simuliranih pejnt linija i iz njih izvučem maksimalni kvalitet, pa da to bude osnova za dalju gradnu slike.
Naoštrio sam oko i pustio ruku. Pratio sam koje od linija, u kojim debljinama i bojama stvaraju likovno uzbuđenje. Kako da to kombinujem. Prvi crtež kojim sam bio zadovoljan nazvao sam Bogatstvo. Taj crtež je imao uzbudljivu bujnost, čak i tamo gde sam brisao linije. To brisanje je važno. Novi pejnt omogućava da „prekrečite“, da brišete nacrtano, ali tako da i dalje ostaju vidljivi delovi prethodnog sloja, da ono ispod izbija na površinu poput palimpsesta. To probijanje obrisanog je za mene velika stvar.
U ovoj seriji apstraktnih crteža, linija određuje sve. Ako je loša, to se odmah vidi. Otud su ostale one koje su najviše organske, najživlje. Ono što na ekranu ostavi lanac: oko-ruka-miš-linija. Naravno, uz osećaj i raspoloženje crtača.
A naracija? Ona je i dalje tu. Priča. Ovaj put je nalazimo u čitanju, u mašti i asocijacijama gledalaca. Na jednoj slici se nalazi mnoštvo priča i značenja, istkanih od vrludavih linija koje se uglavnom vedro prepliću. Igraju se jedna sa drugom, slobodne su, kao da imaju svoju logiku. I volju.
Ovi crteži imaju nazive. Nisam mogao sasvim da se suzdržim pa sam im davao imena po asocijacijama ili po mojim namerama. Jednom sam dao naziv Uzbrdo, a svakome ko je video taj crtež jasno je zbog čega. Ili Buket, kada me je završeni crtež podsetio na buket cveća i latice. Postoje i otvoreniji nazivi: Energija, Lepotica, Povelja ili Neophodna istraživanja. To, sa neophodnim istraživanjima je osećaj koji sam imao dok sam crtao ovu seriju radova. Isprobavao sam nove stvari, eksperimentisao. Do Bogatstva se dolazi Neophodnim istraživanjima. Kako u crtanju, tako i u životu.
Daniel Kovač, leto 2026.
https://danielkovacgraphics.wordpress.com
O izložbi, Zikica Simić je napisao:
Prizor iz Kulturnog centra Dorćol (KCD, Mike Alasa 48). 22.8.2026. Otvaranje izložbe „Bogatstvo i neophodna istraživanja, paint grafike“ Daniela Kovača.
Prvi put sam bio u tom prostoru. Stambeni blok u kojem se nalazi KCD je izuzeta arhitektonska celina. U sredini bloka je veliki park u čijem središtu je lepa fontana koja radi! Neki čudni asocijativni putevi su me odveli do uspomene na njujorški Vašington skver. Ne znam zbog čega. Možda zbog lepih razgovora sa Danielom o folk muzici.
U okviru centra radi kafić. Lepa i opuštena atmosfera je u njemu. Čini mi se da ovog leta nisam bio na prijatnijem i zanimljivijem mestu.
Daniel Kovač je renesansni lik. Muzika, književnost, slikarstvo su njegova polja delovanja. Podjednako je uspešan u svakoj oblasti. Bio je najozbiljniji kandidat za Ninovu nagradu (roman „Logika reke, pruge i otpada“ iz 2002.). Jarboli su jedna od najvećih naših rock grupa, Jesenji orkestar vrlo zanimljiv muzički projekat. Izložba u KCD pokazuje da je i slikarski talenat na sličnom nivou.
Daniel Kovač ume da se igra. Sačuvao je tu dečačku veštinu. U ovo vreme kad se svi kurče, duvaju , glume neku ozbiljnost i odgovornost, on kao poslednji homo ludens čuva veru u ljude i stvaralački čin.
Daniel Kovač 