LICEULICE, broj 37.

Bliskost kao ilustracija u časopisu LICEULICE broj 37.

Bliskost kao ilustracija u časopisu LICEULICE broj 37.

Ljudi iz časopisa LICEULICE zamolili su me da ilustrujem časopis. Spremali su tridesetsedmo izdanje lista koje je bilo posvećeno radu i položaju radnika. Vrlo rado sam prihvatio zadatak zato što mislim da je to vrlo važan časopis, jedan od retkih koji govori o ljudima na ulici.

LICEULICE, broj 37.

LICEULICE, broj 37.

Pored naslovne strane crtao sam ilustracije i za tekstove u ovom broju. Ilustrovao sam poeziju SJu Li Dž-a, kineskog pesnika koji je radio u Foxconn-u i izvršio samoubistvo ostavivši pre toga kroz svoju poeziju svedočanstvo o surovoj eksploataciji radnika u toj fabrici.

Sju Li Dž, Spavam stojeći. LICEULICE br. 37.

Sju Li Dž, Spavam stojeći. LICEULICE br. 37.

Ilustrovao sam članak o nadničarskom radu na poljima kukuruza u okolini Požarevca, a dao sam dozvolu da se moji pejnt crteži koriste i za ostale članke u ovom broju LICAULICE. Na taj način, kroz ceo broj prodefilovali su moji crteži nacrtani u Pejntu.

Polja kukuruza, LICEILICE br. 37.

Polja kukuruza, LICEULICE br. 37.

Kada je časopis odštampan i pojavio se na ulici ispunilo me je veliko zadovoljstvo. Dobro je raditi sa dobrim razlogom i za dobre ljude. Preporučujem da kupite časopis, pola prihoda ide prodavcu, a pola se ulaže u novi broj, podršku i obuku za nove prodavce.

Posted in Crteži | Leave a comment

Krpeni miš, uživo sa Ljubičicama u bioskopu Rex

Jesenji Orkestar je gostovao na koncertu Ljubičica u bioskopu Rex. Koncert je održan 03. marta 2017. Jesenji Orkestar je sa Ljubičicama izveo tri pesme – Zarobljen u pesmi, Godine u vetru i Krpeni miš.

Poslušajte i pogledajte vrlo fokusirano izvođenje pesme Krpeni miš sa nadahnutim improvizovanim solom na trubi koju je izveo Petar Stevanović.

Krpeni miš je pesma koja zatvara zajednički album ova dva orkestra Godine u vetru (ili ne brini dušo, Ežen je u redu) .

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

O Ustavu

USTAV

Vreme je previranja, uličnih demonstracija, sumnjivih izbora, kolapsa institucija. Smatram da je korisno da se prisetimo Ustava. Taj dokument daje okvir u kome možemo znatno da popravimo društvo u kome živimo i izborimo se za neke vrednosti koje Ustav podstiče, ali još uvek nisu deo naše svakodnevice.

Napisao sam jedan tekst u kome sam pokušao da sažmem ono što piše u Ustavu, da ga napišem što jednostavnijim, prostodušnim jezikom i da preko njega pokušam da osetim duh i ukus države kakvoj možemo da težimo. Ne mislim da je tekst idealan i dovršen, ovo je beta verzija (možda previše zanesena), ali kako događaji bujaju na ulici smatram da ima smisla da ga baš sad učinim javnim. Ispod je link u kome je tekst u pdf formatu.

O Ustavu.

Naravno, od srca vas ohrabrujem da pročitate i Ustav Republike Srbije u integralnom obliku zato što je važno da to uradite i sami steknete sliku o društvu koje je Ustavom opisano. Uz to, to je jedan uzbudljiv tekst od koga ćete se, verujem, osećati bolje i spremnije za društveni angažman. Ustav je dostupan na više linkova na internetu, gugl će vas lako odvesti gde treba.

Posted in Knjige | Leave a comment

Početak Ustava i saplitanje države

r9tua1q

Čitajući prva dva člana Ustava Republike Srbije moguće je uočiti jedan detalj koji može da ima značajne posledice po društvo, vršenje vlasti i život u ovoj državi.

U prvom članu Ustava koji definiše Republiku Srbiju piše da je ona zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Drugi član govori o nosiocima suverenosti. U njemu piše da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Dakle, građani odlučuju ko će voditi državu zasnovanu na principima iz prvog člana Ustava. Najčešći vid ostvarivanja njihovog suvereniteta je na izborima. Građani, dakle, sasvim slobodno biraju predsednika, poslanike i odbornike. Međutim, šta ako građani odaberu predstavnike koji ne poštuju principe iz prvog člana? Šta ako odaberu ljude koji nisu svesni vladavine prava i socijalne pravde? Ako su protiv građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i sloboda? Ako im nisu bliski evropski principi i vrednosti?

Ustav je čvrst dokument i ceo je sagrađen imajući u vidu prvi član. Ako se on ne poštuje, onda je jako teško očekivati garantovanje ljudskih prava, državna uprava će biti loša, lokalne samouprave takođe, a nezavisnost sudstva ugrožena. Građani zbog toga imaju obavezu da vode računa o tome kome daju glas na izborima. Ne smeju da ga daju onome ko nije svestan vrednosti i načela iz prvog člana, a ni onima kojima su ove vrednosti poznate, ali će u praksi da ih ignorišu ili iznevere.

Građani bi morali da biraju one predstavnike koji ne samo da će biti upoznati i svesni vladavine prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i sloboda i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, nego onima koji će čim se ujutro probude, pa do kraja radnog dana aktivno raditi na izgradnji i očuvanju ovih vrednosti.

U suprotnom, stvorilo bi se takvo stanje da država ni u teoriji ne može da funkcioniše kako treba. Dakle, na građanima je da budu odgovorni i upoznati sa Ustavom, jer jedino poštovanjem tog dokumenta na kome je država sagrađena i poštovanjem institucija koje su njime predviđene imaju prava da očekuju da žive u uređenoj državi.

Posted in Knjige | Leave a comment

Fotografije Vanje Subotić sa snimanja filma 100 skokova

Foto: Vanja Subotić, 2016.

Snimanje filma 100 skokova, foto: Vanja Subotić, 2016.

Iako snimljen spontano, poput velikih filmskih produkcija, kratki film 100 skokova imao je fotografa koji je dokumentovao proces snimanja.

Najveći deo filma snimljen je jednog decembarskog dana na jezeru Palić. Vanja Subotić je došla na snimanje sa analognim fotoaparatom Ricoh napunjenim filmom Fuji od 200 ASA i slikala Stipana Milodanovića i mene dok smo snimali film.

Scena se odvija na drvenim pontonima koji ulaze u jezero obavijeni izmaglicom zimskog dana. Vide se učesnici snimanja u daljini, konture zanesene svojim poslom. Udaljeno dobro raspoloženje, koncentracija. Svetlo lepo pada na trošne daske pontona i zaleđeno jezero. Pošto se radi o analognoj fotografiji, ništa od ovoga nismo mogli da znamo dok film nije bio razvijen.

Fotografije Vanje Subotić, pokazalo se, ostale su ne samo kao dokument o tom danu nego i kao posebno delo koje priča svoju priču.

Foto: Vanja Subotić, 2016.

15776555_10209866040945312_1128252110_o

Foto: Vanja Subotić, 2016.

Foto: Vanja Subotić, 2016.

Foto: Vanja Subotić, 2016.

Foto: Vanja Subotić, 2016.

Foto: Vanja Subotić, 2016.

Foto: Vanja Subotić, 2016.

Posted in Film | Leave a comment

100 skokova ili povratak u spontanu kinematografiju

100 koraka, D. Kovač i S. Milodanović u poslastičarnici Virag u Segedinu.

100 skokova, D. Kovač i S. Milodanović u poslastičarnici Virag u Segedinu.

Javio sam Stipanu da dolazim u Suboticu i pitao ga da snimimo film zajedno. Decembar je doneo mraz, a meni potrebu da izađem iz svakodnevne rutine. Snimanje filma se činilo kao dobra ideja. Službeni put u Mađarsku povezao se sa posetom mom omiljenom pograničnom gradu. Odlučio sam da iskoristim priliku, ostanem u Subotici dva dana i pokušam da  ispunim vreme intenzivnim aktivnostima. A šta je intenzivnije od snimanja filma?

Stipana Milodanovića poznajem iz doba Low-fi videa i JFJF festivala. On je bio poglavica i organizator Jugoslovenskog Festivala Jeftinog Filma koji se održavao na prelazu milenijuma u Subotici. Na samo njemu svojstven način, Stipan je četiri godine za redom uspevao da u Suboticu dovuče gomilu filmadžija i čudaka iz cele zemlje koji su se bavili jeftinim filmom na tada dostupnoj opremi. Tehnologija snimanja u to vreme i dalje se oslanjala na trake, a digitalna, nelinearna montaža bila je novost. Filmadžije su se snalazile kako umeju i znaju da naprave svoje filmove, često pribegavajući originalnim i neobičnim rešenjima u naraciji, snimanju i montaži. Kako selekcija filmova nije bila stroga, naime puštali su se svi filmovi kraći od deset minuta, utisak nakon gledanja tih filmova je da ste izloženi nečemu spontanom, posebnom i ličnom. To je zauvek promenilo moju percepciju šta je to film.

Predlog da sve snimimo i montiramo za jedan dan i isto veče napravimo premijeru odmah smo usvojili. Napravili smo najavu za projekciju koja je trebala da bude sutradan u Filmskom klubu Orijent smeštenom u bivšoj biletarnici bioskopa Lifka. U tom trenutku nismo imali nijedan snimljeni kadar, a vreme je počelo da otkucava. Seli smo u kola i otišli u Segedin. U Segedinu smo se šetali gradom, prošli kroz špalir drvenih štandova sa prednovogodišnjim artiklima i hranom. Stipan je snimio dugačak kadar dok smo prolazili kroz red štandova. Odlučili smo da to bude uvodna špica za naš film. Nakon toga, otišli smo u poslastičarnicu Virag u kojoj sam bio jednom, davno u detinjstvu, sa roditeljima. Sećanja mi se ipak nisu vratila, nijedna slika tog mesta. Jedna stara otmena zgrada sa šarenim ukrasima. Pušenje zabranjeno. Naručili smo Šomloi galušku, poznat specijalitet nastao u poslastičarnici Žerbo u Budimpešti. Snimili još jedan kadar u kome jedem galušku. Odlučili smo da to bude završna scena filma.

Stipanov optimizam je zarazan. Sa njim i Milošem Tomićem sam snimio spot za pesmu Samo ponekad za grupu Jarboli (to je onaj sa ovcama) pre 17 godina. Pričali smo o tome kako ako ponovo budemo sarađivali za sedamnaest godina, to će biti na pragu naše šezdesete godine. Zanimljiva pomisao. Dogovorili smo se da ponovo snimamo nešto, ali skorije, da ne čekamo toliko.

Prvi dan se završio povratkom u Suboticu. Potreban je i san. Spavati što dublje.

Jutro je donelo šetnju smrznutim gradom. Subotica je jako lep grad. To bi trebalo ponavljati što češće da svi saznaju. Slučajno sam sreo Danielu koja je išla na posao. Ona radi u prostoru koji se zove Skladište. Otišao sam da vidim kakvo je to mesto. Na kraju hodnika ostavljen je jedan raštimovani klavir. Klaviri mogu biti raštimovani na nekoliko načina. Ako su malo raštimovani, ili tek poneka dirka, onda to i nije toliko uzbudljivo. Ovaj je bio potpuno raštimovan, svaka žica je svirala za sebe. Odlučio sam da to iskoristim za improvizaciju na njemu. Snimio sam mobilnim telefonom taj niz tonova. Pored klavira svirali su i Danielini koraci. Još jednom se stvorio mali Jesenji Orkestar, tu u hodniku, oko klavira, privremeno i spontano.

Film smo nastavili da snimamo u podne. Pridružila nam se Vanja, slikarka iz Subotice koja je sa sobom ponela analogni fotoaparat. Stipan nas je odveo na Palić. Nismo zapravo imali puno vremena. Premijera nas je čekala za nepunih osam sati.

100 skokova, 2016.

100 skokova, 2016. (scena iz filma)

Na sever ipak nisam doputovao praznih džepova kada se radi o temi filma. Naravno, motalo mi se ponešto u glavi. Verujem da svesnom aktivnošću čovek može da se popravlja. A stvari nam ne idu na ruku. Umor je sve veći, nesigurnost života u društvu takođe. Metabolizam se usporava. Na mene to utiče tako da imam sliku rastakanja tkiva. Sopstvenog. Zato se krpim. Na razne načine, uključujući i zablude i ludosti. U poslednje vreme sam izmislio jako jednostavnu vežbu. Uradim sto skokova u mestu. Po nekoliko puta na dan. Kada sam o tome govorio Borisu Jarbolu on mi je u šali rekao da bi mogao da to patentiram kao svoj sistem vežbanja i da imam TV emisije o tome. Možda ne TV emisije, ali kratak film, zašto da ne? Još sa Stipanom i njegovim filmskim rukopisom to može da bude jako zabavno.

Palić je bio obavijen lakom izmaglicom kad smo došli na ponton. Obala sa secesionističkim palatama tek se nazirala u pozadini. Drveni ponton je ponegde bio trošan, a pošto sam odlučio da izvedem sto skokova na njemu, tražili smo dobre grede kako se ne bi desilo da propadnem u ledeno jezero. I onda sam skakao. Stipan je snimao. Vanja je fotografisala za uspomenu.

Hitali smo ubrzo nazad u grad. Videli smo spomen table Radomiru Konstantinoviću i Tiboru Sekelju na kućama u kojima su nekad živeli. Subotica uvek podseti na njih. I na Danila Kiša. Stipanov najveći film do sad je upravo film o Sekelju. Za taj film, Stipan je otputovao u Južnu Ameriku i stigao do džungle i indijanskih plemena do kojih je slavni subotičanin esperantista stigao koju deceniju ranije. Čak je sreo pripadnike plemena koji su se setili neobičnog bledolikog gosta koji im je došao u posetu kad su bili deca. Došli smo i do montaže filma. Prebirajući po tamburi, pratio sam Stipana kako vešto spaja sliku i zvuk. Umešan je i spretan. Čovek od zanata. Osetio sam tu divnu radost kada film polako oživi. Neki detalj, rez, zvuk, sve ima značenje. Za muziku smo uzeli snimak klavira iz Skladišta koji se dobro uklopio sa scenama iz Segedina. Uspeli smo da napravimo kratak film od potpuno originalnih sadržaja, i slike i tona. Spremni smo za premijeru.

Gradom se, među prijateljima, brzo proneo glas o filmu 100 skokova i premijeri u Orijentu. Mesto je malo, sa salom od sedam mesta i foajeom, ujedno i kafeom iz koga se takođe može gledati film na velikom monitoru. Mesto je bilo puno. Puno prijatelja iz JFJF vremena, ali i nekih mlađih.

100 koraka, premijera filma u Filmskom klubu Orijent (D. Kovač, V. SUbotić, S. Milodanović)

100 skokova, premijera filma u Filmskom klubu Orijent (D. Kovač, V. Subotić, S. Milodanović)

Film sam pogledao sa izvesnom napetošću. Kod ovako spontanih filmova, dobije se uvek ono što stvarno i jeste. Za mene, to je film o krizi srednjih godina, o umoru, o idiotizmu vremena i nekom pokušaju trzaja. Nisam mogao to da izbegnem zato što tako i jeste. Kao jedno ogledalo. U publici se otelo nekoliko osmeha i duh JFJF festivala na kratko je oživeo. Nedostajao nam je samo autobus Stipanovog tate pun filmadžija iz cele zemlje koji bi ušli u Orijent. Iako tog autobusa nije bilo, svi su bili tu sa nama. Posle filma, druženje se pretvorilo u igranku do iza pola noći. Baš kako i treba da bude.

Makar na kratko, vratio sam se u spontani film. Bez budžeta, planova, razrade scenarija i sličnih stvari. Samo film. Stipane, nećemo čekati sedamnaest godina za sledeću priliku.

Posted in Film, Jesenji Orkestar | 1 Comment

Logika reke, pruge i otpada, izdanje 2016.

Logika reke, pruge i otpada

Logika reke, pruge i otpada, Kontrast izdavaštvo, 2016.

Reizdanje prve knjige Daniela Kovača koje je objavilo Kontrast izdavaštvo 2016. godine.

O originalnom izdanju objavljenom 2002. godine i recepciji ove knjige više možete da saznate ovde.

* * *

Reč izdavača:

“Logika reke, pruge i otpada” je jedan od onih romana prvenaca koji istovremeno svom silinom najave dolazak jednog novog talenta na književnu scenu, a izgledaju kao delo iz već formiranog, iskusnog i ozbiljnog pera.
Maštovito pletući fabulu od alternativne istorije i istoriografije naše prestonice, portret Beograda koji je dao Daniel Kovač toplo je i emotivno, ali ne i popustiljvo svedočanstvo jednog pasioniranog skitača o pločnicima, parkovima, fasadama, zanatskim prodavničicama, trgovima i spomenicima. Svojevrsni priručnik za upotrebu grada.
Tri glavna junaka, kao tri dobra duha velegrada, vinovnici su, ali i akteri, fantastičke i oniričke beogradske svakodnevice, koju nam autor modernom poetikom, kreativnim stilom, prosvetiteljski dobronamerno, otkriva kao dobro čuvanu legendu.
Kvalitet ove knjige i potencijal njenog autora brzo su prepoznati od strane čitalaca, ali i kritičke javnosti, pa je 2002. godine našao svoje mesto u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

* * *

Izdanje je grafički obogaćeno originalnim crtežima autora nastalim za vreme pisanja knjige. Redizajn knjige uradila je Sanja Polovina.

35

Daniel Kovač, Voće, lakat, turpija, ilustracija, 1995.

* * *

Knjigu možete da direktno naručite kod Kontrast izdavaštva.

Posted in Knjige | Leave a comment

Klara i leksikon minimalnog života

Klara i leksikon minimalnog života

Klara i leksikon minimalnog života, Kontrast izdavaštvo, 2014.

Klara i leksikon minimalnog života je četvrta knjiga Daniela Kovača objavljena za Kontrast izdavaštvo 2014. godine.

Knjiga počinje posvetom: “Zdravom razumu.”

* * *

Odlomak:

Klara zaneseno čita tri knjige odjednom. Sve lista i proverava tekst, pa zapisuje u svoju svesku.

Razrešenje našeg slučaja se nalazi negde između melodije Skipa Džejmsa i brundanja motokultivatora. Teške su to krajnosti. Zamisli situaciju da je Šekspir odlučio da piše za fanzin postpank feminista, ali, eh, da je Šekspir mogao da bude toliko ozbiljan. Dodaj tome koga god želiš i štagod misliš. Čitao si – dodaj, slušao si – dodaj, to ti sređujem misli. Može, može pomalo, onako, uzgred da stvari učiniš privlačnim i osećajnim. Etide Dostojevskog, mlad luk i šatobrijan za dve osobine od Rimskog-Korsakova. Fleke će ionako da vadi Bartok u slivu Vltave. Sa Leošem Janačekom, pomalo preskačući Smetanu.

„E, Renaldo, da li ti je jasno šta je to kultura? Koliko tu divnih i neočekivanih veza i prespajanja ima?“

Tu se negde kreće i tvoja priča – suviše predvidiva i opevana, a suviše draga da bi je odbacio. Glavna stvar je samopouzdanje. I voće. Voće je vrlo važno, ali to si znao. I taj drhtavi napor volje da kao ideš, da se pomeraš i pokrećeš od glave do pete.

„Kultura kažeš? Mmmm… nešto sam ogladneo.

Ma pazi, kažem ti – sapleti se u fatalizam, romantizam, kokainizam i to je to. Fali ti malo otvorenosti da bi bio pravi. Ustreli psa revolverom ili goluba vazdušnom puškom. Rvi se sa nekim jačim od sebe. Dozvoli da ti polomi neke koščice, a onda, baš tada, budi ravnodušan na to.

Ne! Budi zaista ravnodušan.

* * *

Prelom i dizajn knjige uradila je Sanja Polovina. Knjiga obiluje ilustracijama koje su neraskidivi deo knjige i koje je napravila Ana-Marija Cupin.

klara-i-leksikon-minimalnog-zivota-amcupin

Ana-Marija Cupin, Klara i leksikon minimalnog života, ilustracija, 2014.

* * *

O knjizi

„Kovač svoju priču nedvosmisleno smešta u kontekst savremene Srbije, s primereno kritičkim – što znači: bez opterećivanja teksta – stvarima kojima je mesto u publicistici – odnosom prema stvarnosti koja par njegovih junaka okružuje i koja, na kraju krajeva, i ne baš nebitno utiče na njihove egzistencijalne opcije, izbore, odluke. (…) ono zbog čega ovde insistiram na „oneobičavanju“ jeste sam Kovačev jezik, stil, način izlaganja priče, on nije nimalo konvencionalan, i tek kad je uslovno literaran, pošto meandrira na sve strane, izliva se izvan glavnog toka priče, ali taman kad pomisliš da je priča piscu negde nepovratno utekla – eto nje opet…“

Teofil Pančić, Elle

* * *

Izdavač je o knjizi napisao:

Ovaj neobični roman „Klara i leksikon minimalnog života“ na jedan čudan, dilanovski način govori o ljubavnoj priči Klare i Renalda. Od njihovog prvog, romantičnog i misterioznog susreta na ulici, pa do samog kraja, autor ove knjige će nam modernim i nesvakidašnjim pripovedanjem otvoriti vrata u intimni svet osećanja i misli jednog zaljubljenog para, koji možda živi među nama i jednako pokušava da emocijama u svom odnosu od sivila svakodnevice napravi svoj svet magije. Uz suptilne reference na pop-kulturu, muziku, filmove, književnost, fragmentarnom naracijom koja svoj vrhunac dostiže u leksikonu na kraju romana gde će Daniel Kovač pokazati maestralan psihološki uvid u karaktere koje je oživeo, ovo je roman koji nam priča na koliko načina ljubavi koje se bore sa razlikama i životnim problemima mogu biti, i uvek jesu – jedinstvene i neponovljive.

* * *

Knjigu možete da nabavite kod Kontrast Izdavaštva.

Posted in Knjige | Leave a comment

Emocije u Subotici

daniel-plakat-su

Izložba paint grafika se iz Novog Sada seli u Suboticu.
Turneja u zametku?

Posted in Crteži | Leave a comment

Šaljivdžija i Kradljivac u Idiott-u

Šaljivdžija i Kradljivac, Idiott bar, Dalmatinska 13, Beograd

Šaljivdžija i Kradljivac, Idiott bar, Dalmatinska 13, Beograd

Oktobra 2016. iznad ulaza u kafe bar Idiott u Dalmatinskoj ulici u Beogradu postavljen je crtež Šaljivdžija i Kradljivac. Crtež je nastao u kompjuterskom programu Paint XP. Prenesen je na ciradu dimenzija 320 x 215 cm.

idiott4

Crtež je nacrtan 2012. godine i predstavlja junake pesme All along the watchtower Boba Dilana.

“There must be some kind of way out of here”
Said the joker to the thief…

Pre postavljanja na zid u Idiott-u, 2013. godine napravljen je u seriji grafika dimenzija 37x25cm. Grafiku možete da pogledate ovde.

idiott3

Posted in Crteži | Leave a comment