Petak veče prekarne radnice, izložba u Cafe-Galleriji u Pančevu

Daniel Kovač. Petak veče prekarne radnice, Gallerija, Pančevo, postavka radova

U divnom ambijentu cafe Gallerije u Pančevu sa prelepim pogledom na Evangelističku crkvu, 9. oktobra 2021. otvorena je izložba Petak veče prekarne radnice. Izloženi su digitalni printovi po crtežima nastalim u kompjuterskom programu Paint XP. Radovi se tiču zapažanja iz svakodnevnog savremenog života. Od naslovnog umora prekarne radnice, preko odnosa prema mobilnim telefonima i bankomatima, posetama muzejima, zadimljenim kafeima, kućnim pijankama do jednostavne bliskosti i staromodnog čitanja knjiga.

Kustoskinja izložbe je Mima Gavrilov.

Izložba će trajati najmanje mesec još dana.

Posted in Crteži | Leave a comment

Podzemni kabare, izložba fotografija

Postavka izložbe Podzemni kabare, Čumić Chillton, Beograd. Avgust 2021.

Podzemni kabare je izložba otvorena 24. avgusta 2021. u Čumić Chilltonu, u Beogradu. Izložba se sastoji od deset uramljenih fotografija približno A3 formata postavljenih u prostor Čumić Chilltona koji sadrži kuhinjske elemente, aspirator i sto za bilijar.

Fotografije su nastale na javnim skupovima, kulturnim dešavanjima u podzemlju, tačnije, van tokova one kulture koja je medijski prikazana kao dominantna. Fotografije su napravljene mobilnim telefonima marke HTC i Lenovo.Dokumentovani su autori koji uglavnom nastupaju na malim scenama, imaju neposredan kontakt sa publikom i velike su zvezde podzemne umetnosti, postaju ili već jesu legendarni, pre svega zbog toga što uporno opstaju i stvaraju slobodno od zahteva tržišta, politike, medija ili, šire rečeno, društva. Na taj način, možemo da kažemo da su zapravo izložene fotografije verovatno najvrednijih izvođača koje neka kultura može da stvori.

U tekstu o izložbi, autor piše:

Kada glupost zauzme svu površinu, život se povuče u podzemlje. Dok mediji promovišu dosadu i laži, zanimaju se glupostima, propagiraju podaništvo i smrt, zanimljive i važne stvari ostaju sakrivene. Međutim, iako nisu široko poznate, one i dalje uporno postoje. Ispod obzorja široke javnosti, i dalje se stvaraju podzemni kabarei u kojima vladaju sasvim drugačija pravila i hijerarhije, u kojima postoji solidarnost, a zabava je mnogo bolja.

Na izložbi je dokumentovan koncertni život u klubovima, muzika na malim binama, bez sjajnih reflektora, ali sa važnim pesmama, svežim idejama, dobrim sviranjem i neposrednom vezom sa publikom. Postavlja se, ujedno, i pitanje šta je potrebno da bi se stvorila autentična kultura? Da li je baš uvek neophodno da se stvara u slobodi podzemlja?

Na izložbi učestvuju muzičari Lira Vega Big Bend, Supernaut, Vladimir Kolarić Kole, Boris Mladenović, Tena Rak, Denis Katanec, Klotljudi, Li “Skreč” Peri i Med Profesor, Dejvid Judžin Edvards i filozof Alen Badju.

Radovi mogu da se rezervišu i nabave dok traje izložba na licu mesta, u Čumić Chilltonu, a nakon toga i kontaktiranjem autora preko društvenih mreža. Cena radova sa ramom je dve črvene.

* * *

Galerija – fotografije radova:

Lira Vega Big Band

Tena Rak, Šećer

Đile Supernaut

Boris Mladenović

Vladimir Kolarić

Denis Katanec

Klotljudi

Li “Skreč” Peri & Med Profesor

Dejvid Judžin Edvards

Alen Badju

Posted in Crteži | Leave a comment

Vesnik turizma u Borči, pesma Jesenjeg Orkestra

Jesenji Orkestar – Vesnik turizma u Borči (iz video spota)

Vesnik turizma u Borči je pesma Jesenjeg Orkestra za koju je napravljen video spot

Pesma je nastala prilikom posete naselju Borča za vreme prvog talasa pandemije korona virusa. Tekst pesme je utisak čoveka koji je nakon višenedeljne izolacije krenuo na put da poseti roditelje, pa se u povratku nenadano našao u naselju Borča, gde su ga ljubazni vodiči upoznali sa krajem. Naravno, zbog okolnosti, subjekt pesme je bio neobično osetljiv i zapazio je dosta pojava koje verovatno u uobičajenim prilikama ne bi primetio.

Pesma se prvo pojavila na albumu Karantin Daniela Kovača, kao živi snimak sa fotoaparata Canon.

Verzija pesme za koju je napravljen video nastala je u dijalogu sa Ivanom Čkonjevićem, jednim od najstarijih članova Jesenjeg Orkestra koji je na osnovni snimak dodao mandoline čime je dat karakterističan ton snimku.

Video spot je napravljen na autentičnim lokacijama u Borči i na Zrenjaninskom putu.

Radijska premijera pesma se dogodila u četvrtak 8. jula 2021. na drugom programu Radio Beograda, u emisiji Leto u gradu koju vodi legendarni radio voditelj Žikica Simić.

Daniel Kovač i Žikica Simić sa knjigama (Električna zastava i Kraljevstvo Rit) na RBG2

Emisiju u kojoj je prvi put Vesnik turizma u Borči pušten možete da poslušate ovde:

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4434939/rok-intermeco-zikice-simica.html

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

Kod Doktora i Beopolis na Radioaparatu – još o Kraljevstvu Rit i likovima koji predstavljaju knjigu

Gostovanje na podkastu Kod Doktora

U sklopu promocije knjige Kraljevstvo Rit, gostujem na dosta mesta, svuda gde me pozovu. Naravno, cilj mi je da se glas o knjizi proširi što više, da ljudi znaju za Rit i da ga pročitaju. Do sada sam gostovao na nekoliko podkasta, na internet radiju i uživo na promocijama (knjižara Zenit u Novom Sadu i sajam knjiga u Čumićevom sokačetu, na primer). Sve je to i dalje vrlo sakriveno i nepoznato, ali za knjigu se valja potruditi. Na kraju, i ona sama treba da se izbori za publiku, a ja samo treba da je gurnem u što šire društvo.

Promocije knjige su i za mene prilika da izoštrim optiku u vezi sa tekstom, da odgovorim na razna pitanja. To je izazov, ali podsticajan. Tako sam, prilikom gostovanja u emisiji Beopolis na Radioaparatu, morao pred voditeljem Šekijem Kafkom da branim lik Kraljice. Možda je nisam odbranio najubedljivije, ali sam posle toga bio spreman za neka naredna gostovanja i pitanja. Emisiju možete da poslušate ovde:

Emisija Beopolis na Radioaparatu

Ponavljam još jednom – živela kraljica!

Takođe, bio sam pozvan na relativno novi podkast Kod doktora koji vodi doktor Milan Čuturilo. Kako uopšte nisam poznavao čoveka dok nisam došao na snimanje, lepo sam se obukao i izgradio lik čoveka koji relativno sporo govori i nosi naočare. Shvatio sam da je to idealna prilika da se menjam iz intervjua u intervju, iz promocije u promociju.

Početak razgovora je počeo uzdržano, sa nekom biografijom i pričama o Jarbolima i odrastanju. Bilo je malo reči i o Kraljevstvu Rit, ali ne previše. Ono što je zanimljivo, to je drugi deo podkasta koji se pretvorio u priču o ekologiji u Beogradu. Tvrdim da je od novembra do aprila Beograd postao biohazard grad i da ko želi da sačuva zdravlje ne sme u tom periodu da boravi u gradu. Uz to, objašnjavao sam zbog čega situaciju nije moguće promeniti. Iz mene je isijavao vedri pesimizam. Eto, cvikeraš sa kratkom kravaticom može da bude i takav. Podkast Kod Doktora pogledajte ovde:

Podkast Kod Doktora #12 na jutjubu.

Uglavnom, promocije se nastavljaju, Rit se pojavio u knjižarama, pomažem mu da dođe do čitalaca. Usput, menjam likove koji predstavljaju knjigu. Sledi galerija dosadašnjih karaktera:

Plavokapi bradonja
Lik sa slamnatim šeširom (tj. Bodo Schaumbach)
Fokusirani kačketar
Čovek sa naočarima i kravaticom
Čovek sa kikicama

Vidimo se na nekoj od promocija ili na licu mesta – u Kraljevstvu Rit.

Posted in Knjige | Leave a comment

Balkanrok i Nevermajnd – jedan pisani i jedan audio/video intervju

Intervju za Nevermajnd

Nakon objavljivanja knjige Kraljevstvo Rit, dao sam dva intervjua. Jedan je pisani, a drugi snimljen tonski i video.

* * *

Prvo je 9. maja na sajtu Balkanrock objavljen intervju pod naslovom Daniel Kovač (Jarboli, Jesenji orkestar): “Istine danas nisu apsolutne”. Intervju koji je vodila Biljana Cvetanovski opremljen je fotografijama Danila Lučića. Pomenuti su albumi Pesme Iz Remonta i Karantin, a na kraju je dat odlomak iz Kraljevstva Rit.

Možete da ga pročitate ovde:

Dva dana kasnije, na portalu nova.rs je objavljen video intervju za podkast Nevermajnd koji je vodila Magdalena Belić. Pored Rita i Jesenjeg Orkestra, pomenut je i problem zagađenja grada Beograda i kako bi tokom zime moralo da se ne boravi u njemu.

Podkast možete videti ovde:

Ali i poslušati ovde:

Posted in Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Kraljevstvo Rit (uglavnom tragedija)

Daniel Kovač, Kraljevstvo Rit, 2021.

Kraljevstvo Rit je peta knjiga Daniela Kovača, objavljena za Književnu Radionicu Rašić 2021. godine. Za razliku od prethodnih knjiga koje su napisane u formi romana, Kraljevstvo Rit u najvećoj meri nalikuje dramskom tekstu.

Papirno i digitalno izdanje

Kraljevstvo Rit je, pored štampanog izdanja koje možete da potražite u boljim knjižarama ili direktno kod izdavača, objavljeno i u formi e-knjige kod Barnes & Noble-a, iTunes-a i Rakuten Kobo-a. Pratite link na stranici izdavača: http://www.krr.rs/kovac.html#kra.

Odlomak

Da, Rićani. Stanovnici Kraljevstva Rit. Sve im je nadohvat ruke. Nemaju čvrste građevine nego odaberu pogodno drvo pa ispod njega proglase palatu, kuću ili tamnicu. Imaju nešto nameštaja. Poneki sto, stolicu. Ipak, to je jedna civilizovana zemlja emancipovanih građana.

O nastanku knjige

Ideja za Kraljevstvo Rit nastala je za vreme snimanja Godine u Vetru, zajedničkog muzičkog albuma Jesenjeg Orkestra i Ljubičica, u studiju Krokodil u Pančevu. Grad se nalazi na reci Tamiš na čijoj se obali, preko, nalazi močvarni rit. Zamislio sam igrani komad koji bi se održavao na samo jednoj lokaciji – u šumi nalik onoj pored Tamiša u kome bi se pojavljivao orkestar nalik Ljubičicama. U to vreme, Ljubičice su mogli da se transformišu u pretežno duvački orkestar kojeg sam zamišljao kako se naglo pojavljuje iza drveća i svira najave za činove.
Broj uloga, pored orkestra, morao je da bude skroman. Odlučio sam da u knjizi ne bude mnogo likova kako bi neka video ili teatarska obrada teksta bili verovatniji. Naravno, nisam tada znao da pet likova uopšte nije malo. Svejedno, tako su nastali Kralj, Kraljica, Građanka, Građanin i Luda koji žive u Kraljevstvu Rit.

Šta je kraljevstvo Rit?

To je izmaštana zemlja, zgodni poligon da pustim junake da pojure u susret jedni drugima. Odmah vidimo da se radi o društvenim odnosima u izmišljenom društvu koji uvek donekle odzvanjaju u našoj svakodnevici. Ujedno, Kraljevstvo Rit je i mesto u mojoj glavi. Naime, hteo sam da moji junaci budu dobri. Da nemam antagoniste. Evo o čemu se radi. Primetio sam da, u zavisnosti od prilike, usvajam različite modele ponašanja. Za čoveka je prirodno da ume da se prilagodi. U svakom od nas postoji više likova koje prizivamo kada su nam potrebni. Postoje prilike kada se ponašamo kao kraljevi koji, iako upravljaju događajima, hoće da rade nešto drugo. Ili da se kao Kraljica, koja je vrhunski umetnik uživanja u životu, prepuštamo zemaljskim uživanjima kroz koja dostižemo osećanja bezbrižnosti i slobode. Nekad ćutimo i radimo, svesni da bez odgovornosti i zalaganja nemamo ništa. U takvim prilikama podsećamo na Građanina. Građanin, naravno, nikad ne bi ništa menjao, on je zadovoljan kada ima šta da kopa. Srećom, tu je Građanka da dovede u pitanje postojeće stanje. Bez Građanke u sebi, živeli bih po inerciji, bez hrabrosti i nikada se ništa ne bi dogodilo. Na kraju, tu je i Luda koju rado koristimo kada treba da se glupiramo, pronađemo prečicu ili krivinarimo. Zamislio sam situaciju u kojoj svi likovi u potpunosti izraze svoju prirodu. Kako bi bilo da sam kao samo jedan od njih i sretnem se sa ostalima? Dogodio bi se karambol. Zbog toga knjiga nosi podnaslov – uglavnom tragedija.

Elektronska predstava

Za izložbu Uvek može surovije koju sam postavio u galeriji Remont u Beogradu, postojala je ideja da u okviru pratećeg programa izvedem elektronsku predstavu Kraljevstva Rit. U programskom jeziku Scratch razvio sam likove i napravio elementarnu animaciju preko tastature računara. Ideja je bila da sa petoro glumaca napravim čitalačku probu koju bi pratila animacija projektovana preko zida galerije. Zbog manjka vremena, ideja nije realizovana. U okviru pratećeg programa, umesto Rita, izvedena je četvorosatna izvedba pesme Bilo je smešno vreme tog dana.

Junaci Kraljevstva Rit među kulisama elektronske predstave programirane u softveru Scratch.
Posted in Knjige | 1 Comment

Vodič za upotrebu grada – intervju za Vreme broj 634. iz februara 2003.

Štura beleška na koricama Logike reke, pruge i otpada (Beopolis, 2002) ne govori mnogo o Danielu Kovaču. Rođen u Pančevu, elektroinženjer, objavljivao tekstove u jednom američkom magazinu. No, čini se da je to sasvim dovoljno za prvi susret. Ko želi, Daniela Kovača može sasvim pristojno upoznati tokom čitanja ove kratke knjige, jer je Logika… neka vrsta duhovne autobiografije, jedna od mogućih priča o odrastanju. Koga ne zanima književnost, a golica ga neobična logika, delić te atmosfere može osetiti u muzici sastava Jarboli, gde Daniel svira gitaru.

“VREME”: Šta god Jarboli činili da ne postanu popularni i koliko god Logika reke, pruge i otpada bila nesvakidašnja knjiga, muzika koju svirate sve se više sluša, dok se tvoj književni prvenac našao u užem izboru za Ninovu nagradu. Čini se da neko ne može da ostane autsajder, koliko god to želelo?

DANIEL KOVAČ: Nije stvar u mojoj želji da budem autsajder, već u tome što pokušavam da sagledam šta je moguće uraditi, a šta ne. Realno, od nekakve inventivne muzike kakvu stvaraju Jarboli nemoguće je živeti, ne samo ovde, već i u društvima gde ima dosta para, a moja knjiga je daleko od toga da bi svaka domaćica želela da je pročita, dakle, mrka kapa i od pisanja. Zbog toga sam odustao od pokušaja da budem cenjen i prihvaćen od strane nekakvog mejnstrima, jer to su ionako uglavnom ljudi slabog karaktera, tako da ne zaslužuju da razmišljam o njima. Naprosto, trenutno ne postoji bilo kakav referentni sistem koji bih uvažavao tokom onoga što radim, tako da mi preostaje ono što je jedino važno – čista potreba da se bavim onim što me zaista zanima.

Popularnost je neobična stvar. Nemam utisak da se Jarboli sve više slušaju. Mislim da je vrhunac popularnosti grupe prošao pre par godina. Srećom, grupa Jarboli ne živi od popularnosti, već zato što nam se i dalje čini da ima smisla to što radimo, a da je to i dalje bitno za neke ljude koji vole da nas čuju. Naši koncerti još su mali spektakli koji nam pričinjavaju veliku radost. Lepo je videti ljude koji plešu, skaču i pevaju pesme sa nama. Te pesme stvarno nisu škrte – svaka ima neki svoj smisao i značaj. Ako za dvadesetak godina neko bude istraživao ono što se dešavalo na ovim prostorima na osnovu popularne muzike naći će gomilu nesuvislih komadića, ali će pesme Jarbola ostati rečiti dokumenti svog vremena.

Što se pisanja tiče, ulazak u uži izbor za Ninovu nagradu bio mi je višestruko neobičan. To je nešto što uopšte nisam očekivao, pa je knjiga koju sam maltene privatno napisao, postala opšta stvar. Nadam se da se neću uobraziti zbog toga, tako da neću pisati zato da bih objavljivao knjige, već samo ako budem imao stvarnog razloga za to. Sve u svemu, to je malo ohrabrenje za mene. U svakom slučaju bilo mi je zanimljivo da su književni kritičari mnogo pažljivije pročitali knjigu, nego što su muzički recenzenti preslušali muziku Jarbola.

Da li ti nešto znači ta vrsta “tapšanja po ramenu”, bilo da je reč o pohvalama ploča ili podrškama onih koji vrednuju književna dela?

Pohvale su kao povetarac. Pomiluju obraz, a posle toga… Sve pohvale prijaju, ali zadovoljstvo brzo prodje. Da mogu da živim od pohvala, one bi imale više smisla. Na primer, da od pozitivne kritike platim kiriju i komunalije. Ovako, neke od njih mi daju malo podstreka i kao da kažu, u redu je, nastavi.

Mada Jarboli postoje već deset godina, čini se da ovaj bend mnogo više duguje Logici… nego tvoja knjiga radu u grupi. Koliko je trebalo vremena da se upozna i opiše duh dela Dorćola, koji je možda jedini “junak” tvog romana?

Na Dorćolu sam proveo dvadeset godina, puno ga istražio, voleo i živeo tamo. Ipak, nije samo bitan kraj u kome živiš. Važno je da se u pravo vreme nađeš sa pravim ljudima. Mislim da sam imao sreće, jer sam se družio ne samo s verovatno najkreativnijim, već i najautentičnijim ljudima u Beogradu, pa i izvan njega. Tu ne mislim samo na članove grupe Jarboli – Nemanju, Borisa i Žolta koji su svaki za sebe velika priča nego i na, na primer, Snežanu Skoko, Miloša Tomića, Nenada Mikalačkog i Miloša Kukurića sa kojima sam se puno družio. Bez ljudi nema ni duha. Poželeo sam da nešto od toga sačuvam, pa mi se pitanja tipa – “zbog čega ovo radim?”, nisu ni javljala kada sam prionuo na posao. Više mi se postavljalo pitanje kako.

Samu knjigu pisao sam tri godine. Kada sam imao snage i vremena. A morao sam da se dovoljno oslobodim i pronadjem neka rešenja za koje nisam imao model u knjigama koje sam do sada pročitao, što nije bilo lako. Srećom, pošto sam inženjer, imam iskustva u rešavanju neočekivanih problema, što mi je dosta pomoglo.

Zašto se među znamenitostima Beograda nikada ne pominje nešto poput pruge i otpada, skrivenih i tajnih delova grada, već se uglavnom ističu građevine i mesta koje mogu zainteresovati samo krajnje konvencionalnog posmatrača?

Vrednost Beograda leži u metafizici granice. Orijent i Evropa. To je ono što ga čini magičnim i što najviše volim kod tog grada. Često sam govorio da sam napisao neku vrstu vodiča za upotrebu grada, doduše pomalo nekonvencionalnu. Valjda će čitalac shvatiti da grad i ono što je u njemu nije nikakav bauk, već da je sve potpuno upotrebljivo.

Duh svakog grada leži u nekim malo skrivenijim mestima od onih koja su najumivenija i najuočljiva. Sa svakim gradom je tako. Ako čovek vežba i ako ga to zanima, lako će u svakom gradu prepoznati takva mesta. Sporedne ulice, zabačeni lokali, obale reka. To savremene turiste, naravno, ne zanima, jer to je obično prljavije i sumnjivije od onog što očekuju. Za mene je to prepuno života i zanimljivosti. Bez komfora, a sa puno priča. Upoznao sam na raznim putovanjima vrlo interesantne ljude i to baš na perifernim mestima. A takva mesta i ne treba da budu reklamirana, jer su ujedno filter za dobre i zanimljive karaktere.

Izleti junaka romana Daniela Danlikova, Bilba Blaha i Milenka Momčila uz Višnjićevu do centra, često otkrivaju i ne baš prijatno naličje jednog velikog grada. Da li se Beograd još uvek nalazi u tom u raskoraku između velegrada i palanke?

Beograd je specifičan. On će uvek biti i jedno i drugo – palanka i velegrad. Mislim da je to dobro za grad, može sasvim da se opusti u svojoj malogradjanštini. To je jedan lokalni stav, mnogo zdraviji od simulacije svetskog megapolisa. U Beogradu se slabo ceni ono što je baš beogradsko. A čak i danas ovde postoje izvori takvog duha sa kojim teško mogu da se nose i metropole na koje se Beograd ugleda. U svakom slučaju, uz Bukurešt, Beograd je stotinama kilometara unaokolo najinteresantniji grad. Ali, oprez. Ne treba biti ni zaslepljen gradom, jer se u njegovoj bliskoj okolini nalaze mnoge čudesne stvari koje se gube, ukoliko budu tek tako zanemarene zarad takozvanog urbanog. Zapanjujuće je koliko Beogradjani malo znaju o svom okruženju. Imao sam sreće da proputujem ovom državom više puta uzduž i popreko. Skoro u svakom mestu imam prijatelje i poznanike, dobre ljude. Tek sam posle tih putovanja uspeo sam da upoznam Beograd na pravi način.

Čini se da je poetika ličnog koja umnogome određuje knjigu Logika reke, pruge i otpada, neka vrsta utočišta od ideologija koje su poslednjih godina preplavile ovaj prostor?

Ako neko želi da živi kao čovek ne bi trebalo da beži od bilo čega, niti da uzmiče u ono lično. Naravno, treba da sačuva taj svet u sebi, ali da ga koristi umereno. Sa ostalim, tom surovom svakodnevicom, valja se tući svakodnevno, to ne treba izbegavati. Prosto, većina tih stvari, od politike i televizije do umetnosti i kulture, izvor je besmisla, apsurda, pa i humora. Šteta je propuštati takve stvari. Čisto da se bude u kondiciji. Sa ironijom, ali bez cinizma.

U čemu se sastoji čarolija odrastanja? Koliko posveta dečaštvu i jednom iščezlom vremenu, koja je jasno vidljiva u romanu, kompenzuje tvoje bavljenje elektrotehnikom, jednom krajnje egzaktnom disciplinom?

Laici su oduševljeni tehnikom i misle da je to nešto preterano veliko. Ja sam programirao računare još u drugom razredu osnovne škole, a završio sam i tehnički fakultet, pa se ne oduševljavam toliko stvarima koje poznajem i svakodnevno koristim. Sa druge strane, volim svoje škole, jer je to bilo tehničko obrazovanje gde se uvek vrednovao tačan rezultat. To niko nije mogao da ospori. Nije bilo subjektivnog procenjivanja koje je često nepravedno. Ili znaš ili ne znaš. Ili jesi ili nisi. Veoma jasna stvar. Ni nalik politici. Da nema tog iskustva sigurno bih se sasvim pogubio.

Pri pisanju Logike, upravo mi je taj inženjerski pristup pomogao da budem inventivan, ali i da ne pokušavam da pravim nešto pretenciozno i nečitljivo. Bitna je stvar što se trudim da dovršim sve što sam započeo. Moguće je da sam sa ovom knjigom završio jedan period u životu, tako da sam sada slobodan za nešto novo i potpuno drugačije.

Autor intervjua: Slobodan Kostić

Link na časopis Vreme: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=333930

Posted in Knjige | Leave a comment

Devet crno-belih crteža, decembar 2020.

Posted in Crteži | Leave a comment

Razgovor o knjizi Logika reke pruge i otpada sa Danilom Lučićem u DKSG

Autor sa Knjigom

Audio snimak razgovora o knjizi Logika reke, pruge i otpada održanog u klubu Magistrala Doma kulture Studentski grad, 18. 01. 2017.

Razgovor je vodio Danilo Lučić. Pored teme knjige i pisanja, deo razgovora je skrenuo na temu Lepog ritma srca i Saše Markovića Mikroba.

Malo više od pola sata prijatnih razgovora:

Nakon razgovora, bio je priređen mini koncert. Deo tog koncerta (četiri pesme) je sačuvan ovde:

Posted in Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Pričam paralelnu stvarnost

“Uopšte nije jasno da li je junak pesme u paralelnoj stvarnosti iz koje dolazi u našu stvarnost i naziva je paralelnom, ili beži iz naše stvanosti u njegovu paralelnu. Taj pogled se menja iz strofe u strofu. On je istovremeno i eskapista i istraživač. Istovremeno radoznao i želi da se zaštiti. To je moguće kada ne meriš nijednu reč nego samo pustiš i snimiš praktično podsvest. Ostavimo je kao primer kako ne treba raditi, ali istovremeno i kako jeste. Pesma‚je papazjanija i svedočanstvo papazjanije koja uprkos svemu skladno funkcioniše.”

Pesmu Pričam paralelnu stvarnost napisao sam na poziv Ivana Čkonjevića za njegovu kompilaciju Intimnosti 2.3. Kako sam imao sam jedan dan pošaljem nešto, a prvobitno nisam planirao da učestvujem u ovoj kompilaciji (učestvovao sam u nekoliko prethodnih), morao sam brzo da smislim stvar.

Odlučio sam se da pesmu baziram na usnoj harmoci bluesharp koju imam dugo, ali je nisam nikada iskoristio. Ona je iz F tonaliteta što nije baš najpovoljnije, ali što da ne, sad ili nikad, pomislio sam. Uzeo sam ukulele i stereotipnu bluz strukturu da ispričam ono što mi je u podsvesti. Pesmu sam napisao za petnaestak minuta. Sutradan sam je snimio preko fiksne telefonske linije. Pozvao sam ivana i pevao u stari telefon, a on je uhvatio snimak sa druge strane. Pesma je završila na kompilaciji Intimnosti 2.3.

https://kompilacijaintimnosti1.bandcamp.com/track/pri-am-paralelnu-stvarnost

Nekoliko dana nakon objavljivanja pesme na kompilaciji, snimio sam novu verziju, ovaj puta sa gitarom umesto ukuleleom kao probu za novi kućni studio koji sam napravio u svom stanu. Malo sam doradio i reči. Ovu verziju poslušajte na jutjubu:

https://youtu.be/d5H45emHvbw

PRIČAM PARALELNU STVARNOST

Ko bi rekao da u gradu izlivaju toteme
Umesto da rade samo smišljaju sisteme
Sve se menja brzo, ne prepoznajem svoj kraj
Bežim u paralelnu stvarnost i ne izlazim, znaj

Izašao sam iz ulice, vidim dobro nije
Autobusom ih razvoze, da se jede, da se pije
Ušao sam zato u paralelnu stvarnost
U kojoj sam domaćin i niko nije gost

Otvorio sam bocu vina, nasekao sira
To je luksuz, viču oni, ne daju mi mira
Ja im kažem ljudi, ma nemam ni za post
Čini vam se sve, to paralelna stvarnost

Recitovali su svoje potresne živote
Grlili se ljubili, koja suza tu se ote
Za to vreme mažnjavali su moje dragocenosti
Ja se smejem, baš ste ludi u paralelnoj stvarnosti

Uto se ušetala moćna Korona
Ispunila sobu od poda do plafona
Bežte sada ljudi progutaće vas sve
Oni zaigraše kolo „ko i šta nam iko sme“

Pustio sam onda strašnu teta Koronu
Pobegao taman skroz u drugu sobu
Znate li šta se zbiva koja je novost?
Dosadni ste, nisam tako prost

Otvorio sam karte, izvukao keca
Poreznici nastupaju kao da smo deca
Traže pet godina unazad neke pare
Ili bežite odavde, odma tutanj ili lupamo šamare

Možemo da radimo to nam svi kažu
Ali uz rad trpimo silnu gnjavažu
Ne daj Bože da ti poraste plata
Viškove da kupe odmah kucaju na vrata

Bežim sada ja, beži i kralj Lui
Bolje je da pecamo u Guineja Papui
Civilizacija mi smeta, ofarbaću nos
A Veneovu zbirku rešavaću go i bos

Ostavljam te ljude, ne znam stvarno šta žele
Ne moram da znam, ni da gledam TeVe
Sasvim sam spreman, minirao sam most
Niste više dobrodošli u moju stvarnost

Pesma: D. Kovač
Fotografija: Mia K.

Mirijevo, februar 2021.

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment