Kraljevstvo Rit (uglavnom tragedija)

Daniel Kovač, Kraljevstvo Rit, 2021.

Kraljevstvo Rit je peta knjiga Daniela Kovača, objavljena za Književnu Radionicu Rašić 2021. godine. Za razliku od prethodnih knjiga koje su napisane u formi romana, Kraljevstvo Rit u najvećoj meri nalikuje dramskom tekstu.

Papirno i digitalno izdanje

Kraljevstvo Rit je, pored štampanog izdanja koje možete da potražite u boljim knjižarama ili direktno kod izdavača, objavljeno i u formi e-knjige kod Barnes & Noble-a, iTunes-a i Rakuten Kobo-a. Pratite link na stranici izdavača: http://www.krr.rs/kovac.html#kra.

Odlomak

Da, Rićani. Stanovnici Kraljevstva Rit. Sve im je nadohvat ruke. Nemaju čvrste građevine nego odaberu pogodno drvo pa ispod njega proglase palatu, kuću ili tamnicu. Imaju nešto nameštaja. Poneki sto, stolicu. Ipak, to je jedna civilizovana zemlja emancipovanih građana.

O nastanku knjige

Ideja za Kraljevstvo Rit nastala je za vreme snimanja Godine u Vetru, zajedničkog muzičkog albuma Jesenjeg Orkestra i Ljubičica, u studiju Krokodil u Pančevu. Grad se nalazi na reci Tamiš na čijoj se obali, preko, nalazi močvarni rit. Zamislio sam igrani komad koji bi se održavao na samo jednoj lokaciji – u šumi nalik onoj pored Tamiša u kome bi se pojavljivao orkestar nalik Ljubičicama. U to vreme, Ljubičice su mogli da se transformišu u pretežno duvački orkestar kojeg sam zamišljao kako se naglo pojavljuje iza drveća i svira najave za činove.
Broj uloga, pored orkestra, morao je da bude skroman. Odlučio sam da u knjizi ne bude mnogo likova kako bi neka video ili teatarska obrada teksta bili verovatniji. Naravno, nisam tada znao da pet likova uopšte nije malo. Svejedno, tako su nastali Kralj, Kraljica, Građanka, Građanin i Luda koji žive u Kraljevstvu Rit.

Šta je kraljevstvo Rit?

To je izmaštana zemlja, zgodni poligon da pustim junake da pojure u susret jedni drugima. Odmah vidimo da se radi o društvenim odnosima u izmišljenom društvu koji uvek donekle odzvanjaju u našoj svakodnevici. Ujedno, Kraljevstvo Rit je i mesto u mojoj glavi. Naime, hteo sam da moji junaci budu dobri. Da nemam antagoniste. Evo o čemu se radi. Primetio sam da, u zavisnosti od prilike, usvajam različite modele ponašanja. Za čoveka je prirodno da ume da se prilagodi. U svakom od nas postoji više likova koje prizivamo kada su nam potrebni. Postoje prilike kada se ponašamo kao kraljevi koji, iako upravljaju događajima, hoće da rade nešto drugo. Ili da se kao Kraljica, koja je vrhunski umetnik uživanja u životu, prepuštamo zemaljskim uživanjima kroz koja dostižemo osećanja bezbrižnosti i slobode. Nekad ćutimo i radimo, svesni da bez odgovornosti i zalaganja nemamo ništa. U takvim prilikama podsećamo na Građanina. Građanin, naravno, nikad ne bi ništa menjao, on je zadovoljan kada ima šta da kopa. Srećom, tu je Građanka da dovede u pitanje postojeće stanje. Bez Građanke u sebi, živeli bih po inerciji, bez hrabrosti i nikada se ništa ne bi dogodilo. Na kraju, tu je i Luda koju rado koristimo kada treba da se glupiramo, pronađemo prečicu ili krivinarimo. Zamislio sam situaciju u kojoj svi likovi u potpunosti izraze svoju prirodu. Kako bi bilo da sam kao samo jedan od njih i sretnem se sa ostalima? Dogodio bi se karambol. Zbog toga knjiga nosi podnaslov – uglavnom tragedija.

Elektronska predstava

Za izložbu Uvek može surovije koju sam postavio u galeriji Remont u Beogradu, postojala je ideja da u okviru pratećeg programa izvedem elektronsku predstavu Kraljevstva Rit. U programskom jeziku Scratch razvio sam likove i napravio elementarnu animaciju preko tastature računara. Ideja je bila da sa petoro glumaca napravim čitalačku probu koju bi pratila animacija projektovana preko zida galerije. Zbog manjka vremena, ideja nije realizovana. U okviru pratećeg programa, umesto Rita, izvedena je četvorosatna izvedba pesme Bilo je smešno vreme tog dana.

Junaci Kraljevstva Rit među kulisama elektronske predstave programirane u softveru Scratch.
Posted in Knjige | Leave a comment

Vodič za upotrebu grada – intervju za Vreme broj 634. iz februara 2003.

Štura beleška na koricama Logike reke, pruge i otpada (Beopolis, 2002) ne govori mnogo o Danielu Kovaču. Rođen u Pančevu, elektroinženjer, objavljivao tekstove u jednom američkom magazinu. No, čini se da je to sasvim dovoljno za prvi susret. Ko želi, Daniela Kovača može sasvim pristojno upoznati tokom čitanja ove kratke knjige, jer je Logika… neka vrsta duhovne autobiografije, jedna od mogućih priča o odrastanju. Koga ne zanima književnost, a golica ga neobična logika, delić te atmosfere može osetiti u muzici sastava Jarboli, gde Daniel svira gitaru.

“VREME”: Šta god Jarboli činili da ne postanu popularni i koliko god Logika reke, pruge i otpada bila nesvakidašnja knjiga, muzika koju svirate sve se više sluša, dok se tvoj književni prvenac našao u užem izboru za Ninovu nagradu. Čini se da neko ne može da ostane autsajder, koliko god to želelo?

DANIEL KOVAČ: Nije stvar u mojoj želji da budem autsajder, već u tome što pokušavam da sagledam šta je moguće uraditi, a šta ne. Realno, od nekakve inventivne muzike kakvu stvaraju Jarboli nemoguće je živeti, ne samo ovde, već i u društvima gde ima dosta para, a moja knjiga je daleko od toga da bi svaka domaćica želela da je pročita, dakle, mrka kapa i od pisanja. Zbog toga sam odustao od pokušaja da budem cenjen i prihvaćen od strane nekakvog mejnstrima, jer to su ionako uglavnom ljudi slabog karaktera, tako da ne zaslužuju da razmišljam o njima. Naprosto, trenutno ne postoji bilo kakav referentni sistem koji bih uvažavao tokom onoga što radim, tako da mi preostaje ono što je jedino važno – čista potreba da se bavim onim što me zaista zanima.

Popularnost je neobična stvar. Nemam utisak da se Jarboli sve više slušaju. Mislim da je vrhunac popularnosti grupe prošao pre par godina. Srećom, grupa Jarboli ne živi od popularnosti, već zato što nam se i dalje čini da ima smisla to što radimo, a da je to i dalje bitno za neke ljude koji vole da nas čuju. Naši koncerti još su mali spektakli koji nam pričinjavaju veliku radost. Lepo je videti ljude koji plešu, skaču i pevaju pesme sa nama. Te pesme stvarno nisu škrte – svaka ima neki svoj smisao i značaj. Ako za dvadesetak godina neko bude istraživao ono što se dešavalo na ovim prostorima na osnovu popularne muzike naći će gomilu nesuvislih komadića, ali će pesme Jarbola ostati rečiti dokumenti svog vremena.

Što se pisanja tiče, ulazak u uži izbor za Ninovu nagradu bio mi je višestruko neobičan. To je nešto što uopšte nisam očekivao, pa je knjiga koju sam maltene privatno napisao, postala opšta stvar. Nadam se da se neću uobraziti zbog toga, tako da neću pisati zato da bih objavljivao knjige, već samo ako budem imao stvarnog razloga za to. Sve u svemu, to je malo ohrabrenje za mene. U svakom slučaju bilo mi je zanimljivo da su književni kritičari mnogo pažljivije pročitali knjigu, nego što su muzički recenzenti preslušali muziku Jarbola.

Da li ti nešto znači ta vrsta “tapšanja po ramenu”, bilo da je reč o pohvalama ploča ili podrškama onih koji vrednuju književna dela?

Pohvale su kao povetarac. Pomiluju obraz, a posle toga… Sve pohvale prijaju, ali zadovoljstvo brzo prodje. Da mogu da živim od pohvala, one bi imale više smisla. Na primer, da od pozitivne kritike platim kiriju i komunalije. Ovako, neke od njih mi daju malo podstreka i kao da kažu, u redu je, nastavi.

Mada Jarboli postoje već deset godina, čini se da ovaj bend mnogo više duguje Logici… nego tvoja knjiga radu u grupi. Koliko je trebalo vremena da se upozna i opiše duh dela Dorćola, koji je možda jedini “junak” tvog romana?

Na Dorćolu sam proveo dvadeset godina, puno ga istražio, voleo i živeo tamo. Ipak, nije samo bitan kraj u kome živiš. Važno je da se u pravo vreme nađeš sa pravim ljudima. Mislim da sam imao sreće, jer sam se družio ne samo s verovatno najkreativnijim, već i najautentičnijim ljudima u Beogradu, pa i izvan njega. Tu ne mislim samo na članove grupe Jarboli – Nemanju, Borisa i Žolta koji su svaki za sebe velika priča nego i na, na primer, Snežanu Skoko, Miloša Tomića, Nenada Mikalačkog i Miloša Kukurića sa kojima sam se puno družio. Bez ljudi nema ni duha. Poželeo sam da nešto od toga sačuvam, pa mi se pitanja tipa – “zbog čega ovo radim?”, nisu ni javljala kada sam prionuo na posao. Više mi se postavljalo pitanje kako.

Samu knjigu pisao sam tri godine. Kada sam imao snage i vremena. A morao sam da se dovoljno oslobodim i pronadjem neka rešenja za koje nisam imao model u knjigama koje sam do sada pročitao, što nije bilo lako. Srećom, pošto sam inženjer, imam iskustva u rešavanju neočekivanih problema, što mi je dosta pomoglo.

Zašto se među znamenitostima Beograda nikada ne pominje nešto poput pruge i otpada, skrivenih i tajnih delova grada, već se uglavnom ističu građevine i mesta koje mogu zainteresovati samo krajnje konvencionalnog posmatrača?

Vrednost Beograda leži u metafizici granice. Orijent i Evropa. To je ono što ga čini magičnim i što najviše volim kod tog grada. Često sam govorio da sam napisao neku vrstu vodiča za upotrebu grada, doduše pomalo nekonvencionalnu. Valjda će čitalac shvatiti da grad i ono što je u njemu nije nikakav bauk, već da je sve potpuno upotrebljivo.

Duh svakog grada leži u nekim malo skrivenijim mestima od onih koja su najumivenija i najuočljiva. Sa svakim gradom je tako. Ako čovek vežba i ako ga to zanima, lako će u svakom gradu prepoznati takva mesta. Sporedne ulice, zabačeni lokali, obale reka. To savremene turiste, naravno, ne zanima, jer to je obično prljavije i sumnjivije od onog što očekuju. Za mene je to prepuno života i zanimljivosti. Bez komfora, a sa puno priča. Upoznao sam na raznim putovanjima vrlo interesantne ljude i to baš na perifernim mestima. A takva mesta i ne treba da budu reklamirana, jer su ujedno filter za dobre i zanimljive karaktere.

Izleti junaka romana Daniela Danlikova, Bilba Blaha i Milenka Momčila uz Višnjićevu do centra, često otkrivaju i ne baš prijatno naličje jednog velikog grada. Da li se Beograd još uvek nalazi u tom u raskoraku između velegrada i palanke?

Beograd je specifičan. On će uvek biti i jedno i drugo – palanka i velegrad. Mislim da je to dobro za grad, može sasvim da se opusti u svojoj malogradjanštini. To je jedan lokalni stav, mnogo zdraviji od simulacije svetskog megapolisa. U Beogradu se slabo ceni ono što je baš beogradsko. A čak i danas ovde postoje izvori takvog duha sa kojim teško mogu da se nose i metropole na koje se Beograd ugleda. U svakom slučaju, uz Bukurešt, Beograd je stotinama kilometara unaokolo najinteresantniji grad. Ali, oprez. Ne treba biti ni zaslepljen gradom, jer se u njegovoj bliskoj okolini nalaze mnoge čudesne stvari koje se gube, ukoliko budu tek tako zanemarene zarad takozvanog urbanog. Zapanjujuće je koliko Beogradjani malo znaju o svom okruženju. Imao sam sreće da proputujem ovom državom više puta uzduž i popreko. Skoro u svakom mestu imam prijatelje i poznanike, dobre ljude. Tek sam posle tih putovanja uspeo sam da upoznam Beograd na pravi način.

Čini se da je poetika ličnog koja umnogome određuje knjigu Logika reke, pruge i otpada, neka vrsta utočišta od ideologija koje su poslednjih godina preplavile ovaj prostor?

Ako neko želi da živi kao čovek ne bi trebalo da beži od bilo čega, niti da uzmiče u ono lično. Naravno, treba da sačuva taj svet u sebi, ali da ga koristi umereno. Sa ostalim, tom surovom svakodnevicom, valja se tući svakodnevno, to ne treba izbegavati. Prosto, većina tih stvari, od politike i televizije do umetnosti i kulture, izvor je besmisla, apsurda, pa i humora. Šteta je propuštati takve stvari. Čisto da se bude u kondiciji. Sa ironijom, ali bez cinizma.

U čemu se sastoji čarolija odrastanja? Koliko posveta dečaštvu i jednom iščezlom vremenu, koja je jasno vidljiva u romanu, kompenzuje tvoje bavljenje elektrotehnikom, jednom krajnje egzaktnom disciplinom?

Laici su oduševljeni tehnikom i misle da je to nešto preterano veliko. Ja sam programirao računare još u drugom razredu osnovne škole, a završio sam i tehnički fakultet, pa se ne oduševljavam toliko stvarima koje poznajem i svakodnevno koristim. Sa druge strane, volim svoje škole, jer je to bilo tehničko obrazovanje gde se uvek vrednovao tačan rezultat. To niko nije mogao da ospori. Nije bilo subjektivnog procenjivanja koje je često nepravedno. Ili znaš ili ne znaš. Ili jesi ili nisi. Veoma jasna stvar. Ni nalik politici. Da nema tog iskustva sigurno bih se sasvim pogubio.

Pri pisanju Logike, upravo mi je taj inženjerski pristup pomogao da budem inventivan, ali i da ne pokušavam da pravim nešto pretenciozno i nečitljivo. Bitna je stvar što se trudim da dovršim sve što sam započeo. Moguće je da sam sa ovom knjigom završio jedan period u životu, tako da sam sada slobodan za nešto novo i potpuno drugačije.

Autor intervjua: Slobodan Kostić

Link na časopis Vreme: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=333930

Posted in Knjige | Leave a comment

Devet crno-belih crteža, decembar 2020.

Posted in Crteži | Leave a comment

Razgovor o knjizi Logika reke pruge i otpada sa Danilom Lučićem u DKSG

Autor sa Knjigom

Audio snimak razgovora o knjizi Logika reke, pruge i otpada održanog u klubu Magistrala Doma kulture Studentski grad, 18. 01. 2017.

Razgovor je vodio Danilo Lučić. Pored teme knjige i pisanja, deo razgovora je skrenuo na temu Lepog ritma srca i Saše Markovića Mikroba.

Malo više od pola sata prijatnih razgovora:

Nakon razgovora, bio je priređen mini koncert. Deo tog koncerta (četiri pesme) je sačuvan ovde:

Posted in Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Pričam paralelnu stvarnost

“Uopšte nije jasno da li je junak pesme u paralelnoj stvarnosti iz koje dolazi u našu stvarnost i naziva je paralelnom, ili beži iz naše stvanosti u njegovu paralelnu. Taj pogled se menja iz strofe u strofu. On je istovremeno i eskapista i istraživač. Istovremeno radoznao i želi da se zaštiti. To je moguće kada ne meriš nijednu reč nego samo pustiš i snimiš praktično podsvest. Ostavimo je kao primer kako ne treba raditi, ali istovremeno i kako jeste. Pesma‚je papazjanija i svedočanstvo papazjanije koja uprkos svemu skladno funkcioniše.”

Pesmu Pričam paralelnu stvarnost napisao sam na poziv Ivana Čkonjevića za njegovu kompilaciju Intimnosti 2.3. Kako sam imao sam jedan dan pošaljem nešto, a prvobitno nisam planirao da učestvujem u ovoj kompilaciji (učestvovao sam u nekoliko prethodnih), morao sam brzo da smislim stvar.

Odlučio sam se da pesmu baziram na usnoj harmoci bluesharp koju imam dugo, ali je nisam nikada iskoristio. Ona je iz F tonaliteta što nije baš najpovoljnije, ali što da ne, sad ili nikad, pomislio sam. Uzeo sam ukulele i stereotipnu bluz strukturu da ispričam ono što mi je u podsvesti. Pesmu sam napisao za petnaestak minuta. Sutradan sam je snimio preko fiksne telefonske linije. Pozvao sam ivana i pevao u stari telefon, a on je uhvatio snimak sa druge strane. Pesma je završila na kompilaciji Intimnosti 2.3.

https://kompilacijaintimnosti1.bandcamp.com/track/pri-am-paralelnu-stvarnost

Nekoliko dana nakon objavljivanja pesme na kompilaciji, snimio sam novu verziju, ovaj puta sa gitarom umesto ukuleleom kao probu za novi kućni studio koji sam napravio u svom stanu. Malo sam doradio i reči. Ovu verziju poslušajte na jutjubu:

https://youtu.be/d5H45emHvbw

PRIČAM PARALELNU STVARNOST

Ko bi rekao da u gradu izlivaju toteme
Umesto da rade samo smišljaju sisteme
Sve se menja brzo, ne prepoznajem svoj kraj
Bežim u paralelnu stvarnost i ne izlazim, znaj

Izašao sam iz ulice, vidim dobro nije
Autobusom ih razvoze, da se jede, da se pije
Ušao sam zato u paralelnu stvarnost
U kojoj sam domaćin i niko nije gost

Otvorio sam bocu vina, nasekao sira
To je luksuz, viču oni, ne daju mi mira
Ja im kažem ljudi, ma nemam ni za post
Čini vam se sve, to paralelna stvarnost

Recitovali su svoje potresne živote
Grlili se ljubili, koja suza tu se ote
Za to vreme mažnjavali su moje dragocenosti
Ja se smejem, baš ste ludi u paralelnoj stvarnosti

Uto se ušetala moćna Korona
Ispunila sobu od poda do plafona
Bežte sada ljudi progutaće vas sve
Oni zaigraše kolo „ko i šta nam iko sme“

Pustio sam onda strašnu teta Koronu
Pobegao taman skroz u drugu sobu
Znate li šta se zbiva koja je novost?
Dosadni ste, nisam tako prost

Otvorio sam karte, izvukao keca
Poreznici nastupaju kao da smo deca
Traže pet godina unazad neke pare
Ili bežite odavde, odma tutanj ili lupamo šamare

Možemo da radimo to nam svi kažu
Ali uz rad trpimo silnu gnjavažu
Ne daj Bože da ti poraste plata
Viškove da kupe odmah kucaju na vrata

Bežim sada ja, beži i kralj Lui
Bolje je da pecamo u Guineja Papui
Civilizacija mi smeta, ofarbaću nos
A Veneovu zbirku rešavaću go i bos

Ostavljam te ljude, ne znam stvarno šta žele
Ne moram da znam, ni da gledam TeVe
Sasvim sam spreman, minirao sam most
Niste više dobrodošli u moju stvarnost

Pesma: D. Kovač
Fotografija: Mia K.

Mirijevo, februar 2021.

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

Andrea Kane – Prikaz albuma Pesme iz Remonta

Na sajtu Sobakaisti, Andrea Kane je napisao lep i sveobuhvatan prikaz albuma Pesme iz Remonta.

Ceo prikaz na sajtu Sobakaisti možete da pročitate na sledećoj adresi: http://andreakane.sobakaisti.org/pesme-iz-remonta/

Pesme iz Remonta, 2020.
Pesme iz Remonta, 2020.

Deo teksta sledi:

Uz ovakvu muziku revolucija traje neprestano.
Pesme iz Remonta, novi album Daniela Kovača i njegovog projekta Jesenji orkestar, objavljenj je krajem januara. Zbog ovih pesama sam bio ubeđen da će ovo biti najbolja godina za sve nas, jer odavno nisam slušao izdanje sa ovoliko duha i udarničke snage.

Nikada ne bih rekao da zvuk jedne akustične gitare, par šejkera i hora različitih glasova može da bude toliko snažan, glasniji od svake distorzije, poletniji i ritmičniji od bilo kakve dobošarske koračnice, ali Pesme iz Remonta su dokaz za to.

Realnost me je surovo razuverila da će 2020. godina biti u duhu ovih pesama, ali pošto smo preživeli prvu trećinu, imamo još vremena da do kraja postanemo bolji – heroji, makar na jedan dan, jer ono najbolje kreće iz borbe.

Treći front su same pesme, njihov sadržaj, priče koje nose, muzika i ceo doživljaj koji imate nakon odslušanog albuma. U tih jedanaest pesama i jednoj reprizi, slušalac prolazi kroz čitav spektar emocija običnog čoveka, od pobune i besa, do straha i nežnosti prema voljenoj osobi. Album otvara brža i ratoborna pesma kakva je Balada o zaglavljenom revolveru, da bi se priča nastavila Pesmom nepravedno zatočenog sužnja. Iz samih naslova se može zaključiti o narativnosti pesama, ali te pripovesti se proširuju i na muzički plan, pa u ovoj pesmi možete da čujete zveckanje lanaca u ritmu muzike, što dočarava zatočeništvo i smešta slušaoca na stranu onoga koji je ustao protiv nepravde, možda istog onog čoveka iz prethodne pesme kojeg je izdao pištolj.

Eto me u zatvoru, eto me u tamnici
Branio sam sirote

Kao što je Bela Ciao bila pesma italijanskih antifašista, nastala u vreme Drugog svetskog rata, tako su Pesme iz Remonta revolucionarne pesme nastale u doba kapitalizma. One govore o borbi običnog čoveka, svih onih ljudi iz pokreta Za krov nad glavom koji su završavali u zatvoru jer su telima i neposlušnošću branili izbacivanje ljudi iz stanova. U posednja tri meseca od kada je izašao album, možemo da pronađemo još puno primera pojedinaca koji su se našli u tamnici, jer su odabrali stanu i glasno se opredelili za nju. Nadam se da znaju za ovaj album, jer nam fali pesama koje nas hrabre, a koje nas ne lažu.

Ne brini, ljubavi, ne brini, radosti
Istina mene brani
Lanci moji spašće, svaki nasilnik nek dršće
Moje ropstvo slobodu brani
Moje ropstvo slobodu brani

U taj revolucionarni, savremeni duh albuma idu i pesme Kako se prodaju reke i Kada idioti zabrljaju, koje možda najdirektnije opisuju najveće probleme sa kojima se ovo društvo suočava. Sama činjenica da u jednoj državi reke mogu da se stave pod hipoteku, dovoljna je za sveopštu pobunu, kojoj se nismo priključili, ali srećom su postojali ljudi iz pokreta Odbranimo reke stare planine i sličnih samostalnih organizacija koji su se odupreli besmislu koje ova pesma secira korak po korak, dajući uputstvo kako se od reke pravi prozivod, predmet na koji može da se stavi cena, kako na nju, tako i na sav živi svet u njoj. U pesmi se nigde ne kaže eksplicitno da se radi o mini hidroelektranama, ali svakome ko je na pravoj strani, jasno je u čemu je problem i o kome ova pesma govori.

Pesma koja je prati nas opominje da su takve brljotine nepovratne. Ne možete ispraviti grešku idiota koji su spremni da unište ceo ekosistem zarad profita. Nema replay dugmeta u katastrofi.

Kada idioti zabrljaju
Tada je već kasno
Brljotina nikad nije stvar trenutka

Ono zbog čega pesme na ovom albumu poredim sa revolucionarnim pesmama je poziv na pobunu. Ovo nisu samo opisi situacije, neki kukavni lamenti i žaljenje zbog situacije. Od toga nemamo ništa i takve pesme samo šire defetizam i ublažavaju želju da neko bude kažnjen. Ali kada čujete jasan poziv na pobunu, u ovakvom paketu, imate potrebu da mu se priključite:

Kada idioti zabrljaju
čuvaj svoje zdravlje
al da se ne ponovi – udri ih u glavu
al da se ne ponovi – udri ih u glavu

U ovoj revoluciji nisu zabranjene nežnosti, pa uz dvominutne pesme koje teraju na pobunu, tu su i pesme koje bude nežnost i podstiču sentimentalnost. Meni omiljena balada je Na tvom vratu koja čitav svet zaljubljenog čoveka svodi na vrat voljene osobe, u čemu se vidi još jedna ideja ovog albuma – naši mini svetovi su podjednako važni, i kada se borimo, radimo to za njihovu slobodu, za slobodu da ležimo uz voljenu osobu.

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

Video spot za pesmu Na tvom vratu

Na tvom vratu, režija Boris Malinović

Priča o video spotu za pesmu Na tvom vratu je počela tako što mi je Boris Malinović pisao i rekao da želi da snimi video za tu pesmu. Bio sam iznenađen. Otkud sad to? Nisam bio siguran ni za koju verziju te pesme misli da snimi video. Naime, Na tvom vratu je prvi put snimljena za album Pesme iz Remonta objavljenom početkom 2020. godine, pre pandemije. Boris je ipak mislio na verziju sa albuma Karantin koja je snimljena malim digitalnim fotoaparatom i objavljen 20. juna 2020. Tačno, zvuk na celom albumu je snimljen fotoaparatom, dakle sa puno šuma, tehnički, sasvim slabog kvaliteta. Bilo je to vreme Karantina zbog pandemije korona virusa, pa sam pesme snimao kod kuće sa opremom koja mi je jedino bila dostupna. Dobro, nije da nisam pokušao, inspirisan Danielom Džonstonom, da istražim koliko lo-fi može da se ide u produkciji pesama. To me uvek zanima, kako da pronađem neposredan zvuk, verodostojan. Kako da izrazim pesmu, pa makar to zahtevalo ogoljavanje i skidanje svega nepotrebnog.

Borisa Malinovića nisam dobro poznavao, ali sam znao da je pevao u grupi Emanuil. Imaju dobar album Ptica koja čini jato, ali preporuujem da poslušate i snimak njihovog koncerta u kulturnom centru Lavirint. U tom bendu je svirao i Peđa koji je svirao na albumu Folklor Jesenjeg Orkestra, pa je to bila kopča koja nas je povezivala. Uz to u Emanuilu je bubnjeve svirao Bora koji je jedan od najosećajnijih bubnjara koje sam čuo, sa fantastičnim osećajem za dinamiku. Bora je svirao na albumu Gradovi Utočišta Ivana Čkonjevića, još jednog od članova Jesenjeg Orkestra. Ponekad se osećam privilegovanim što me je ta, najeksperimentalnija, improvizatorska scena u Novom Sadu usvojila, pa često sviram sa njima. Ovaj put, za razliku, iz tog grada je stigla ideja za pravljenje video spota.

Boris je imao ideju. Hteo je da snima u hotelu, da se pojavim u videu, hteo je i žensku ulogu. Kada neko ima zamisao, tada idem za njom. Naučio sam da je takve tragove dobro pratiti, da će se dogoditi nešto interesantno. Uostalom, dobre stvari se uvek naprave kada iz ničega napravite nešto. Imali smo pesmu snimljenu fotoaparatom i Borisovu ideju. Sasvim dovoljno.

Lidija Krnjajić, umetnica iz Novog Sada je, na naše zadovoljstvo, pristala da glumi u spotu. Ekipa je formirana. Boris je kontaktirao hotel Centar koji je pristao da nas ugosti na snimanju.

Otišao sam u Novi Sad.

Boris je bio u hotelu, spreman sa Sinišom Popovićem koji mu je pomagao sa rasvetom. Hotel je bio pust i inspirativan. Snimanje je počelo. Bila je to dobra igra. Pomešane jasne Borisove ideje i improvizacija.

Zvuk pesme je nakon snimanja videa dorađen u studiju Krokodil u Pančevu. Petar Stevanović iz Ljubičica je pored masteringa snimka aranžirao i dodao zvučne pejzaže koji su dodatno uklopili zvuk u već snimljen video.

Premijera spota je bila na jutjub kanalu Jesenjeg Orkestra, 29. novembra 2020.

Na tvom vratu, režija Boris Malinović

Na kraju, velika je stvar kada znaš da si učestvovao u nečemu što je napravljeno u teškim uslovima. U vremenu pandemije opake bolesti napraviti nešto toplo i nežno, mali je trijumf. Do sad, video je najbolje opisao moj prijatelj Ari koji je rekao da spot izgleda kao neki san. Srećom, sada u taj san svako može da uđe.

Na tvom vratu, režija Boris Malinović

Posted in Film, Jesenji Orkestar | Leave a comment

U jami sa lavovima i kompilacija Intimnosti 2.2

Kompilacija Intimnosti 2.2, omot. Daniel Kovač

Ivan Čkonjević kvartalno pravi kompilacije koje nose ime Intimnosti. Autori šalju snimke koje su napravili kod kuće, u svojim studijima, u intimi ili spontano, bez velikih ambicija.

Od druge sezone, kompilacije imaju i omote koji se prave po pozivu. Dobio sam poziv da napravim omot za kompilaciju 2.2, drugu u drugoj sezoni.

Sledom asocijacija došao sam do omota koji kombinuje crtež u paint-u, ispise i crteže, a na kraju i kolaž. Mislio sam kako treba izraziti slobodu koju intima pruža. U intimi možeš da budeš sve što poželiš, tako bi trebalo da bude.

Za kompilaciju sam priložio kompoziciju koju sam snimio sa Izneverenim očekivanjima u optičarskoj radnji u Novom Sadu. Radi se o duetu ukulelea. Ivan je svirao ukulele prstima, a ja koristio batlnek slajd.

U poslednje vreme mi je zanimljiva gospel muzika, pripovedanje biblijskih priča kroz muziku. Kako je naš improvizovani ukulele džem imao gospel notu sa korenom u bluz muzici, nazvali smo ga po priči o Danielu koji je sa svojim prijateljima bio bačen u jamu sa lavovima.

Pesmu, ali i celu kompilaciju možete da poslušate na bandcampu (klik na link!):

https://kompilacijaintimnosti1.bandcamp.com/track/u-jami-s-lavovima-ukulele-d-em

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar | Leave a comment

Gostovanje u 145. izdanju emisije Sceniranje na Radioaparatu

U studiju Radioaparata, novembar 2020.

U 145. emisiji Sceniranje na Radioaparatu govorio sam o albumima Pesme iz Remonta, Karantin, pesmi Plešimo i animiranom video spotu koji sam napravio za nju, izložbi u Dnevnom Čiltonu, kao i video spotovima iz izolacije (Nešto mi nedostaje i Plešimo).

Voditelji emisije su Mia Ćuk i Nemanja Bošković.

Emisiju poslušajte ovde:

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar | Leave a comment

Plešimo – izložba u Čumić Chilltonu i premijerno izvođenje pesme Plešimo

Daniel Kovač, Plešimo – izložba u Čumić Chilltonu

U Čumić Chilltonu, 17. oktobra 2020. otvorena je izložba Plešimo.

Najava izložbe:

Plešimo, izložba crteža iz video spota.

Za vreme karantina zbog korona virusa snimao sam pesme na malom fotoaparatu. Samo zvuk, slika je bila štagod. Vremenom sam uspevao da se snađem sa šumom i slabim kvalitetom zvuka. Plivao sam niz njega i na kraju mi se jako dopao. Kao na početku kada sam snimao pesme na kasetofon.Prvo sam tom metodom snimio album Karantin. Posle sam nastavio da smišljam nove stvari.Prva nova koju sam snimio bila je Plešimo. Kakav rokenrol. Zapisan iz prve. Praizvođenje. Potpuno ogoljen, siromašan, a pogan i prljav. Baš sam bio srećan sa tim snimkom.

Nije me mrzelo dalje da radim. Odlučio sam da napravim ceo animirani video spot za tu pesmu. Nacrtao sam preko petsto crteža u Paint-u da napravim te pokrete i reči.Ova izložba je izbor. Od tih petsto, pred vama je dvadesetak. Crno beli, jednostavni i jasni. Nema tu šta više da se kaže. To je to.

Plešimo – Postavka izložbe

Radovi na izložbi su dostupni za kupovinu po jako povoljnoj ceni od “jedne črvene”. Zbog pandemije korona virusa princip je da počev od 25. oktobra do kraja izložbe ako se nekom rad dopadne, može da ga pazari i odmah odnese kući.

Daniel Kovač, Plešimo
Daniel Kovač, Plešimo

Premijerno izvođenje pesme Plešimo i početak odnošenja radova sa izložbe

Nakon otvaranja, program je nastavljan sledećim događajem. U subotu 24. oktobra, tačno u 19h, ispred Čumić Čiltona je premijerno uživo izvedena pesma Plešimo. Uz gitaru i glas.

Iz video snimka praizvođenja pesme Plešimo, Čumić Chillton

Nakon čina javnog praizvođenja te pesme, posetioci će moći da do sada rezervisane radove ponesu kući čime počinje simbolična razgradnja izložbe i prenošenje duha pesme u stanove posetilaca. Zbog pandemije korona virusa, svako kome se dopadne rad, može da ga pazari i odnese kući odmah nakon izvođenja pesme.

Cena radova je iznenađujuće povoljna (pokriva troškove izrade i ramljenja, “jedna črvena”) s tim da je kupac dužan da se počasti pićem u Čumić Čiltonu. Do subote 31. oktobra možete da odete u Čumić Chillton i pazarite rad koji vam se dopadne. Pravilo je – ko prvi radu, njegov rad. Deo crteža je već rezervisan i kupljen, pa požurite.

Prilika je da nabavite neki od radova do kraja trajanja izložbe je sasvim dobra, imajući u vidu da je situacija sa epidemijom korone nepovoljna. Ako propustite sad, ko zna kad, a možda i nikad.

Daniel Kovač, Plešimo
Daniel Kovač, Plešimo
Daniel Kovač, Plešimo
Daniel Kovač, Plešimo
Daniel Kovač, Plešimo

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar | Leave a comment