Uvek može surovije – vođenje kroz izložbu i galerija radova

Izložba u Remontu je završena.

Pogledajte vođenje kroz izložbu koje je napravila organizacija SEEcult:

 

Galeriju svih radova dostupnih i posle izložbe u galeriji Remont pogledate ovde:

https://danlikov.wordpress.com/uvek-moze-surovije/

Za sajt

Advertisements
Posted in Crteži | Leave a comment

Dva radijska intervjua o izložbi Uvek može surovije u galeriji Remont

U radiaparatu. Foto: Ema Ema Ema.

U radiaparatu. Foto: Ema Ema Ema.

U vezi sa izložbom Uvek može surovije u galeriji Remont dao sam dva radijska intevjua.

Prvi intervju je bio za emisiju Sceniranje na Radioaparatu. U drugoj polovini emisije razgovaram sa Ivom Čukić i Lukom Kneževićem – Strikom.

 

* * *

Drugi intervju sam dao Mirjani Bobi Stojadinović za emisiju Zlatni presek na drugom programu Radio Beograda. Snimak razgovora zauzima drugu polovinu emisije:

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3160014/zlatni-presek.html

Uvek može surovije. Deo postavke u galeriji Remont.

Uvek može surovije. Deo postavke u galeriji Remont.

 

Posted in Crteži, Knjige | Leave a comment

Bilo je smešno vreme tog dana, hepening

Bilo je smesno vreme tog dana, 2018.

Bilo je smesno vreme tog dana, pozivnica za hepening, 2018.

Dana 31. maja 2018. u okviru izložbe Uvek može surovije u galeriji Remont, održan je hepening pod nazivom Bilo je smešno vreme tog dana. Trajanje hepeninga je najavljeno od 18h pa “dok Daniel izdrži”.

Bilo je smešno vreme tog dana, hepening, 2018. Foto: dokumentacija galerije Remont.

Bilo je smešno vreme tog dana, hepening, 2018. Foto: dokumentacija galerije Remont.

Događaj je najavljen na ovaj način:

Daniel će u galeriji, uz pratnju gitare, stoički, neprekidno pevati istu pesmu dok će publika tom prilikom moći da razgleda radove sa Danielove samostalne izložbe “Uvek može surovije” koja je u Remontu otvorena do 8. juna 2018.

Pesma “Bilo je smešno vreme tog dana” je nastala u radio emisiji Lepi Ritam Srca na nekadašnjem radiju B92. U jednom periodu te emisije ideja je bila da se umesto pesama puštanih sa tonskih zapisa sva muzika izvodi uživo, kao u ranim danima radija. Saradnici su pisali pesme i izvodili ih odmah posle govornih priloga. Posle nekog vremena došlo je do eksperimentisanja tom formom. Pesma Bilo je smešno vreme tog dana je primer takvog pristupa pesmi. Ideja je bila da saradnici ponavljaju pesmu mnogo puta, često sa malim varijacijama čime se pravila neobična radiofonska situacija. Ovaj hepening je predstavljanje te zamisli i pesme u galerijskom prostoru koji daje priliku da se izvodi još duže nego na radiju zbog ograničenog trajanja radijskih emisija.

Bilo je smešno vreme tog dana, hepening, 2018. Foto: dokumentacija galerije Remont.

Bilo je smešno vreme tog dana, hepening, 2018. Foto: dokumentacija galerije Remont.

Pesma koja se iznova i iznova bez pauze izvodila traje između pola minuta i 45 sekundi. Tekst pesme je:

Bilo je smešno vreme tog dana / Bilo je smešno vreme tog dana / Oblaci su skakali jedan za drugim / Oblaci su bili potpuno ludi / Kao i mi / Kao i mi

Izvođač je stajao u ćošku galerije, svirao i pevao. Prilikom izvođenja publika je ulazila i izlazila. Neko je malo posedeo slušajući pesmu, pa odlazio posle nekog vremena. Deo publike se šetao razgledajući postavku izložbe, a bilo je onih koji su odlučili da sede u drugoj prostoriji galerije i čitaju Tihu reč, HTML knjigu projektovanu na zid preko video bima. Poneko se vraćao da vidi da li hepening još traje. Vreme je odmicalo, sat, dva… Niko, pa ni sam izvođač nije mogao da pretpostavi koliko će trajati ovaj događaj. Počele su krize, najviše zbog bola u prstima leve ruke kojom se hvataju akordi na gitari, zamora glasnih žica i pitanja vezanih za motivaciju za nastavak izvođenja. Publika je počela da nosi izvođača, pomažući mu da izdrži što duže. Deca koju su roditelji doveli na izložbu su plesala uz pesmu, a posle dva i po sata od početka izvođenja pesme, pa do kraja događaja formirao se spontani hor koji je pevao zajedno sa izvođačem. Hepening se pretvorio u ritual u kome su učestvovali svi prisutni.

Izvođač je završio hepening nakon što je počeo da halucinira. Osećao je kako mu pauk gmiže po čelu i plete mrežu prema obrvi. Kada je postao svestan da to nije stvarno, nego se samo živci, od bolova u prstima i iscrpljenosti igraju sa njim, prestao je. Publika je nastavila da peva i posle kraja, još jednom je otpevala pesmu sama.

Hepening je trajao 4 sata i 17 minuta.

Bilo je smešno vreme tog dana, hepening, 2018. Foto: dokumentacija galerije Remont.

Bilo je smešno vreme tog dana, hepening, 2018. Foto: dokumentacija galerije Remont.

 

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Uvek može surovije, izložba u galeriji Remont

Plakat Damiel

 

Iz teksta o izložbi:

“… Zbog praktičnih životnih okolnosti i mogućnosti koje su nekada vrlo ograničene Kovač je usvajao i razvijao razne alternativne, dostupne tehnike i modele izražavanja uvek inspirisan mogućnošću intervencije, diverzije i osvajanja prostora u profanom, svakodnevnom i rutinskom. Na tom tragu nastaju i crteži koje od 2003. radi u kompjuterskom programu Paint XP, a koje poslednjih nekoliko godina realizuje i kao grafike. Crteže objedinjuje Danielova želja da istraži mogućnosti da prenese emotivni život pojedinca kroz specifičnu tehniku koja implicira hladniji i sveden likovno-grafički izraz. U tematskom i motivskom prostoru crteži / grafike su vezane za situacije svakodnevice, autorova putovanja ili su sa druge strane inspirisani društvenim temama, poezijom, delima književnosti, umetnosti…

“Bivajući na tim mrežama, shvatio sam da je sad vreme citata i svi kače neke citate. Onda sam razmišljao da li mogu da uđem u tu industriju citata, jer je to jedna ozbiljna globalna industrija citata odvajkada do sada.” (Intervju u Magazin 42)

I tako je multimedijalni umetnik, Daniel Kovač i ušao u industriju citata. Izložba “Uvek može surovije” predstavlja proces i rezultat Danielovog kontinuiranog performativnog ponašanja kojim je proizvodio citate. Osmislio je svoj intimni, mali, jutarnji ritual da rukom zapiše misao. Napisane olovkom na parčetu papira ili na nekom delu tela misli su postajale objekat koji bi fotografisao telefonom, fotografije bi malo obradio i kačio na društvene mreže. Društvene mreže (Instagram, FB) bi reagovale na njih i počinjali bi da ga “citiraju”, da ih dele dalje dok mu se neke ne bi vratile, nekim drugim putevima sajber prostora, čak i nepotpisane. Drugi front delovanja ovih zapisa otvorio je tako što ih je fizički štampao. Ljudi su želeli da ih imaju, da naručuju, kupuju i poklanjaju sređene fotografije Danielovih jutarnjih misli ispisane njegovom rukom, odštampane u boji, na finom papiru, nekada i uramljene. Pažljivo je stvorio vrlo kompleksan eksterni život tih odabranih misli koje bi se inače uglavnom samo javljale i nestajale u tokovima svesti. Pokrenuo je “citatni” mehanizam koji podrazumeva reagovanja (uticaj, prepoznavanje, empatiju, poverenje, razumevanje, odobravanje, podršku, solidarnost, kritičnost, nerazumevanje, autoritet…) na svoja sopstvena razmišljanja. Ubacio je talas svog ličnog interesovanja i postojanja u algoritam sajber prostora i saobrazno joj ustrojene svakodnevnice.
Uspostavljeni sistem proizvodnje i plasmana sentenci i poruka time nije iscrpljen. U ovim radovima nema čvrstog tla – oni su odmah dovedeni u pitanje komentarima samog autora. To stvara mogućnost dijaloga sa čitaocem/posmatračem i, moguće je, još jednu inverziju smisla kroz vizuru publike.
Izložba je dopunjena internet knjigom Tiha reč iz 2006. godine. Tiha reč je serija od trideset kratkih ilustrovanih tekstova od kojih najduži ima šest rečenica. I oni su, kao i radovi na instagramu, višeznačni i kratki po formi. Kroz njih je moguće videti koliko se za samo malo više od deset godina promenio pojam kratke forme. Danas informacije moraju da budu još kraće, prostor za manevar je manji. Sa druge strane, prostora za izgovor nema i uvek je moguće izraziti se.”

Posted in Uncategorized | Leave a comment

Dve pesme iz Bulevar Books-a

Jesenji Orkestar u sastavu Filip Đurović (udaraljke), Ivan Čkonjević (mandolina i efekti) i Daniel Kovač (glas, gitara, klavijature) nastupio je u knjižari Bulevar Books u Novom Sadu.

Orkestar je svirao repertoar sačinjen od klasičnih pesama Jesenjeg Orkestra uz dodatak čitanih delova, novih pesmama pravljenih na klavijaturama, a bila je izvedena i jedna drevna pesma Navaho indijanaca.

Koncert je snimljen širokougaonom kamerom i na jutjub su postavljene dve pesme – Ne baš lagodan odraz (premijerno javno izvođenje sa bendom i klavijaturama) i Ples nije večan.

 

Posted in Jesenji Orkestar | Leave a comment

Izložba Nene Skoko Dama i jednorog / moja priča

Nena Skoko, Moja jedina želja (iz video rada), MPU Beograd, 2017.

Nena Skoko, Moja jedina želja (iz video rada), MPU Beograd, 2017.

Nakon posete izložbi Snežane Nene Skoko u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (trajala je od 7 – 28. septembra 2017), osetio sam potrebu da napišem nešto o toj snažnoj i značajnoj postavci, jednoj od onih koje ću dugo pamtiti i koja je uticala na mene. Slučaj je hteo da moj tekst na kraju bude uvršten u zbornik muzeja.

Зборник 13/2017 (Музеј примењене уметности)

Зборник 13/2017 (Музеј примењене уметности)

Članak je objavljen u broju 13/2017 na stranicama 97-99 u kategoriji kritika. Možete ga preuzeti i pročitati sa sledeće adrese:

http://www.mpu.rs/zbornik/clanak.php?zbornik=13&clanak=14

Odlomak iz teksta:

Поставка у Музеју примењене уметности јесте оно што савремена уметност и треба да буде – она продире у посматрача, дубоко се рефлектује, побуђује мисли, емоције и идеје. Након тога остајемо сами, али мислимо о њој, а када напустимо музеј, она остаје са нама. Изложба је попунила оба крила галерије – велик, одличан простор. Радови су постављени тако да дишу, да осетимо њихову пуну снагу. Публика има прилику да застане и размисли док је у галерији. Радови су јасни и интимни. Стварају осећај да гледамо нешто битно, лично, нешто што је морало да буде изражено. Усмерени ка Нени и према нама, призивају наша животна искуства која рефлектујемо кроз изложене радове. Отворе нас, ухвате неспремне, дубоко потресу. Ова изложба је једно храбро емотивно и животно огољавање – не олако, ни вулгарно, ни зарад привлачења пажње или егоизма. Огољавање је изведено искључиво уметничким средствима, кроз радове, без пречица, једино и само кроз њих, што изазива поштовање према уметници и њеном духу.
Posted in Crteži, Knjige | Leave a comment

Gostovanje u Gistropediji

Gistropedia 28

Gistropedia 28

U radio emisiji Gistropedia, broj 28, na RadioAparatu tema je bio Bob Dilan.

Link na emisiju: https://www.mixcloud.com/HoboCan/gistropedia-28-280118-bob-dylan-daniel-kova%C4%8D/

 

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar | Leave a comment

Gostovanje u emisiji Klub 2 na Radio Beogradu 2

Emisija Klub2 na Radio Beogradu 2

Emisija Klub2 na Radio Beogradu 2

U prvoj emisiji Klub 2 na Radio Beogradu odgovarao sam na pitanja Ane Marije Grbić.

Emisiju poslušajte na ovom linku: http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2995986/-klub-2-.html

 

Posted in Crteži, Jesenji Orkestar, Knjige | Leave a comment

Savremeni, izložba u Poletu

Savremeni, izložba u Poletu, okrobar 2017.

Savremeni, izložba u Poletu, okrobar 2017.

U kulturnom centru Polet u toku oktobra 2017. postavljena je izložba Savremeni. Kustos izložbe je Ksenija B. Marinković. Na izložbi je bilo izloženo osam grafika pravljenih u programu Paint XP.

Devojka sa mobilnim telefonom i Neodlučna, Savremeni, Polet 2017.

Devojka sa mobilnim telefonom i Neodlučna, Savremeni, Polet 2017.

Na izletu i Tri gracije, Savremeni, Polet, 2017.

Na izletu i Tri gracije, Savremeni, Polet, 2017.

Savremeni čovek, Polet, 2017.

Savremeni čovek, Polet, 2017.

 

Posted in Crteži | Leave a comment

LICEULICE, broj 37.

Bliskost kao ilustracija u časopisu LICEULICE broj 37.

Bliskost kao ilustracija u časopisu LICEULICE broj 37.

Ljudi iz časopisa LICEULICE zamolili su me da ilustrujem časopis. Spremali su tridesetsedmo izdanje lista koje je bilo posvećeno radu i položaju radnika. Vrlo rado sam prihvatio zadatak zato što mislim da je to vrlo važan časopis, jedan od retkih koji govori o ljudima na ulici.

LICEULICE, broj 37.

LICEULICE, broj 37.

Pored naslovne strane crtao sam ilustracije i za tekstove u ovom broju. Ilustrovao sam poeziju SJu Li Dž-a, kineskog pesnika koji je radio u Foxconn-u i izvršio samoubistvo ostavivši pre toga kroz svoju poeziju svedočanstvo o surovoj eksploataciji radnika u toj fabrici.

Sju Li Dž, Spavam stojeći. LICEULICE br. 37.

Sju Li Dž, Spavam stojeći. LICEULICE br. 37.

Ilustrovao sam članak o nadničarskom radu na poljima kukuruza u okolini Požarevca, a dao sam dozvolu da se moji pejnt crteži koriste i za ostale članke u ovom broju LICAULICE. Na taj način, kroz ceo broj prodefilovali su moji crteži nacrtani u Pejntu.

Polja kukuruza, LICEILICE br. 37.

Polja kukuruza, LICEULICE br. 37.

Kada je časopis odštampan i pojavio se na ulici ispunilo me je veliko zadovoljstvo. Dobro je raditi sa dobrim razlogom i za dobre ljude. Preporučujem da kupite časopis, pola prihoda ide prodavcu, a pola se ulaže u novi broj, podršku i obuku za nove prodavce.

Posted in Crteži | Leave a comment